Evro gura u katastrofu

Životni standard građana u Srbiji bio je gori samo ratnih devedesetih, ali su sadašnji problemi zapravo opasniji od ondašnjih, jer posledica sadašnjeg propadanja nije izolacija zemlje, već teško obolela ekonomija.

Evro je otišao na 111 dinara i procenjuje se da će još rasti. To neminovno donosi lančani skok svih cena, pa će građani koji ionako jedva sastavljaju kraj s krajem biti gurnuti doslovno na ivicu gladi! Poskupeće sve, od goriva, do hrane, a cipele, nameštaj, računarska oprema i druge stvari za ogromnu većinu biće samo san. Srbija je na ivici propasti u svakom smislu i to više nego što je opozicija spremna da javno sagleda, a vlast da prizna.

SIGURNO KA SUNOVRATU:
Mlađan Kovačević

S prosečnom platom od oko 300 evra, građani Srbije teško mogu da prežive. Zbog besparice, u manjim trgovinama građani, u poslednje vreme, sve više pazare na veresiju. Računi se plaćaju za mesec, a ponegde za 60 dana, ukazuju trgovci, a i broj manjih radnji se ubrzano smanjuje zbog pada prometa. Statistika pokazuje da u Srbiji ima čak 150.000 korisnika narodnih kuhinja, ali i da su hiljade uskraćene i za taj jedan obrok na zajedničkom kazanu.

Baš kako su ekonomisti i upozoravali, ova kriza 2012. biće gora od one iz 2008. kad je o Srbiji reč jer će se ovog puta udružiti evropska i domaća kriza. Posledice se već osećaju. Srbija se već četiri pune godine ljulja između sve krize, unutrašnje i spoljne, a za razliku od Grčke, ona nema partnera koji bi je spasao otpisom dugova ili reprogramom duga.

- Sve je ide nizbrdo, osim zaduživanja koje je ubrzano raste. Vlada se zaduživala od početka 2011. godine praktično 4,5 miliona evra na dan - kaže Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar.

Razlog za to Ćulibrk vidi u očajnom stanju u javnim finansijama i odsustvu reformi u javnom sektoru, što za posledicu ima da stalno trošimo više nego što smo objektivno u mogućnosti da zaradimo.

Na sve to došla je i dužnička kriza u zoni evra, najvećem spoljnotrgovinskom partneru Srbiji, pa se tako iz regiona i EU uvozi sve manje u ionako slabom srpskom izvozom. Manjak prihoda u stranoj valuti neminovno je proizveo pad vrednosti dinara. Kako će se stvari razvijati najbolje se vidi u potezima ono malo krupnih privrednika koji posluju s inostranstvom.

VELIKI JAZ IZMEĐU SIROMAŠNIH I BOGATIH: Detalj iz Beograda

Prema rečima guvernera NBS Dejana Šoškića, centralna banka neće beskrajno intervenisati u odbrani kursa dinara prema evru. Takva odluka je racionalna iz dva razloga. Prvo, NBS i ne brani kurs na određenom nivou, već samo prevelike dnevne oscilacije. To znači da bi dinar mogao dugo da pada, ali pomalo, a da NBS to ne zaustavlja. Drugo, devizne rezerve nisu beskrajne, a Srbija je samo u 2010. godini na ublažavanje pada dinara potrošila 2,5 milijardi evra. Za takav potez više nema prostora jer bi rezerve bile potrošene, a dinar svejedno dugoročno ne bi bio odbranjen.

- Idemo ka sunovratu, i industrijska proizvodnja, i obim trgovinskog prometa, i izvoz, i nelikvidnost u privredi, i poljoprivreda. Nikad u istoriji Srbije nije pšenicom zasejano manje površina. Poljoprivreda je, generalno gledano, u vrlo lošem stanju. Što se industrije tiče, i ona od maja meseca prošle godine ima negativnu stopu rasta, obim trgovinskog prometa realno je u 2011. smanjen za 17 odsto, broj nezaposlenih je povećan, nelikvidnost u privredi je dostigla ogromne razmere, a gubici u privredi mere se astronomskim ciframa. S tim teretom i negativnim trendovima ušli smo u ovu godinu i u njenoj prvoj polovini ne vidim na vidiku ništa što obećava nekakav preokret - prognozira ekonomista Mlađan Kovačević.

Od rasta životnog standarda građana nema ni govora, a sledeća vlada biće na još većim mukama od ove, prognozira Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

- Skoro četiri godine mandata ove vlade smo izgubili, iako smo imali aranžman sa MMF-om, kupivši time vreme da uradimo neke kapitalne zadatke. Nismo, međutim, ništa od svega toga uradili, tako da će sledeća vlada uz proces zaduživanja koji smo imali i prethodne četiri godine biti u još većim teškoćama s obzirom na to da su uslovi i mogućnosti daljeg zaduživanja znatno suženi. Reforme zahtevaju jaču vladu. Ako takav kabinet ne dobijemo, to će dodatno pogoršati ionako loše privredne performanse naše zemlje - zaključuje Đogović.