Banke u januaru iznele iz Srbije više od pola milijarde evra
U januaru je kroz banke iz zemlje izašlo 518 miliona evra. Kako je bilo i priliva iz inostranstva, devizne rezerve olakšale su za mesec dana ukupno 454 miliona evra. To je ubedljivo najviši odliv deviza u poslednjih pet godina, pet i po puta viši nego 2008. i čak trostruko viši nego lane.
Ekonomisti kažu da će banke nastaviti da povlače novac iz Srbije i da tokom ove godine može da se potroši i do dve milijarde evra deviznih rezervi Centralne banke.
Iz domaćih banaka se za godinu dana odlilo ukupno 728 miliona evra, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije iz decembra prošle godine. Većinu od te sume banke su krajem prošle godine povukle od svojih matica u inostranstvu da bi povećale bilanse, prikazale veće tržišno učešće i višu adekvatnost kapitala.
Kad su bili gotovi završni računi, banke su pozajmljeni novac jednostavno vratile svojim stranim osnivačima i otud ogroman “minus” između decembarskih i januarskih deviznih rezervi NBS.
U Narodnoj banci Srbije kažu za “Blic” da su tokom januara zabeleženi odlivi u ukupnom iznosu od oko 518 miliona evra evra po osnovu manjeg izdvajanja obavezne rezerve banaka i izmirenja obaveza prema inokreditorima.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, očekuje da banke nastave sa povlačenjem novca, pre svega one čije su matice iz zemalja koje je zahvatila kriza.
- Banke se kontinuirano razdužuju. I takav trend će se nastaviti zbog recesije u evrozoni. Banke osnivači su stavili do znanja svojim ćerkama u Srbiji da se oslone na sopstvene izvore i da ne računaju na dalji priliv kapitala iz inostranstva - kaže Đukić i dodaje da će mnoge banke drastično smanjiti kreditnu aktivnost.
Drugim rečima, i građani i privreda će teže dolaziti do pozajmica od banaka.
Oko tri četvrtine domaćeg bankarskog sektora ima osnivače u Evropi i prethodnih godina su zajmovi privredi i stanovništvu mahom odobravani zahvaljujući prilivu kapitala iz inostranstva. Kako banke izdvajaju značajan procenat kapitala Centralnoj banci svaki put kad odobre kredit ili prime depozite, to je posredno jačalo devizne rezerve NBS i držalo dinar stabilnim.
Međutim, početkom ove godine prvi put od početka krize iz zemlje je za mesec dana otišlo znatno više novca nego što je u nju došlo.
Tako je neto odliv (razlika između ukupnog priliva i ukupnog odliva deviza) u januaru 2009. bio 91 milion evra, u januaru sledeće godine 45 miliona evra, dok je na kraju prvog meseca prošle godine 142 miliona evra. Na kraju januara ove godine je iz zemlje otišlo mnogo više novca nego što je ušlo, pa je neto odliv 454 miliona evra, čita se iz statistike NBS o spoljnom dugu.
Makroekonomista Stojan Stamenković očekuje da se iz deviznih rezervi NBS do kraja ove godine potroši i do dve milijarde evra.
- Deo deviza će se odliti kroz banke, Centralna banka će trošiti devize kako bi branila dinar, dok će deo morati da ode na pokriće uvoza - kaže on.
Naime, na kraju prošle godine se spoljnotrgovinski deficit produbio za petinu u odnosu na 2011. i verovatno će istim tempom uvoz nastaviti da raste u odnosu na izvoz i tokom ove godine. To znači da će deficit morati da se pokriva iz deviznih rezervi - NBS će bankama prodavati evre, a one dalje preduzećima koja budu kupovala robu i usluge iz inostranstva.
