Ex-YU: Nizak privredni rast a visoka nezaposlenost u 2010.

Sudeći prema najnovijim procenama međunarodnih i domaćih eksperata, zemlje bivše Jugoslavije ove godine mogu očekivati nizak privredni rast i visoku nezaposlenost. Srpska privreda će, međutim, ove godine, uprkos i dalje nepovoljnim spoljnim okolnostima, biti u fazi konsolidacije, predvidaju stručnjaci najveće međunarodne bonitetske kuće "Dan i Bradstrit" (D&B).

Srbija

Eksperti D&B su, naime, saopštili da tokom 2010. treba očekivati povoljnija kretanja u srpskoj ekonomiji, ali su i u januarskom izveštaju zadržali prethodni kreditni rejting za našu zemlju - DB5a.

Zadržavanje kreditnog rejtinga na navedenom nivou znači da je Srbija i dalje u grupi zemalja sa visokim rizikom poslovanja, navodi se u izveštaju D&B dostavljenom Tanjugu.

U najnovijoj analizi privrednih kretanja u regionu zapadnog Balkana, eksperti D&B su pohvalili ekonomsku politiku koju je u protekloj godini vodila, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vlada sprskog premijera Mirka Cvetkovića.

Činjenica je, međutim, da je januarski kreditni rejting Srbije, koji su sasčinili eksperti D&B, najlošiji u regionu zapadnog Balkana, ako se izuzme Bosna i Hercegovina.

Bruto domaći proizvod (BDP) u našoj zemlji je lane opao, prema proceni Republičkog zavoda za razvoj oko 2,7 odsto u odnosu na na 2008, dok se u ovoj godini očekuje skok tog važnog ekonomskog indikatora od dva procenta.

Srbija je prošlu godinu okončala sa osetno manjim padom BDP- a nego u mnogim drugim zemaljama, uključjući i one iz bliskog okruženja.

Hrvatska

Hrvatska je, naprimer, lane imala, prema većini meritorinih procena, pad BDP-a veći od šest procenata, a ove godine će, kako su predvideli stručnjaci MMF -a u prognozi objavljenoj jesenas, ostvariti rast privredne aktivnosti od svega 0,4 odsto.

Elektronska i štampana glasila u Zagrebu ističu da će se Hrvatska ove godine suočiti sa mnogim teškim ekonomskim izazovima, uključujući i otplatu prispelih obaveza po stranim kreditima u vrednosti od 14 milijardi evra.

Lane je u Hrvatskoj bez posla ostalo više desetina hiljada ljudi, a stopa nezaposlenosti uvećana je na više od 15 odsto. Istovremeno su neke ključne privredne grane, uključujući brodogradnju i građevinarstvo, bile u pravom kolapsu, a promet u trgovini je opao u periodu januar - seoptembar za 4,5 milijardi evra, u poređenju sa istim razdobljem 2008.

Realna stopa nezaposlenosti u Srbiji je još veća nego u Hrvatskoj i mogla bi u doglednoj budućnosti da opadne samo ako se ostvaruje isti ili još veći privredni uspon beležen pre izbijanja globalne ekonomske krize, ističu domaći ekonomisti.

Oni takođe ukazuju da bez osetnijeg popravljanja sada loše situacije na lokalnom, regionalnom i globalnom tržištu rada, kao i skoka zarada zaposlenih, ne treba očekivati znatniji rast potrošnje, što je bitan uslov za oživljavanje privredne aktivnosti.

Slovenija

Koliko je globalna finansijsko - ekonomska kriza lane bila pogubna pokazuje i primer Slovenije koja je u ovu godinu ušla sa rekordnih oko sto hiljada nezaposlenih, velikim padom izvoza i, kako primećuju analitičari u Ljubljani, vrlo slabašnim izgledima za respektabilan privredni rast.

 Banka Slovenije je ovogodišnji privredni rast zemlje procenila na 1,6 odsto, uz očekivanu stagnaciju inostrane i domaće tražnje, pad investicija i dalji skok nezaposlenosti.

Slovenija, koja je od 1. maja 2004. članica Evropske unije, a od pre dve godine i zone evra, pretrpela je, prema svim raspoloživim podacima, veliku šetetu usled najvećeg pada globalne privrede u proteklih sedam decenija, dok su negativni efekti izazvani tom krizom u drugim bivšim ex-YU republikama još veći.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina se, na primer, sada suočava sa armijom nezaposlenih većom od pola miliona ljudi, a zvanična statistika pokazuje da se na biroma rada nalazi više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva.

Crna Gora

Crna Gora je u 2010. takođe ušla sa rekordnim brojem nezaposlenih kojih trenutno ima više od 30 hiljada. Situacija bi ove godine mogla dodatno da se pogroša jer su velike fabrike, poput podgoričkog Kombinata aluminijuma i Železare u Nikšiću, čiji radnici su najavili protesna okupljanja domah posle pravoslavnog Božića, u kolapsnom stanju.

Crnogorski BDP je lane u najboljem slučaju bio stagnantan, što je drastična razlika u odnosu na snažnu privredn ekspanziju od osam i 11 odsto ostvarenu u 2008. i 2007.
Protekla godina bila je vrlo teško razdoblje i za makedonsku privredu koja je 2009. okončala sa negativnom stopom rasta, visokom nezaposlenošću i deficitom u trgovini sa inostranstvom većim od dve i po milijarde dolara.

Makedonija

Makedonska vlada je za ovu godinu planirala dvoprocentnu privrednu ekspanziju i isti nivo inflatorne stope, ali je, imajući u vidu nepovoljne unutrašnje i spoljne okolnosti, sada teško oceniti koliko je taj plan realno ostvarljiv.