Muslimanske banke osvajaju tržište
U vreme kada tradicionalni svet bankarstva pokazuje svoje slabosti i ograničenja, islamske banke osvajaju finansijsko tržište, piše belgijski list "La libr Belžik". Muslimanske banke posluju u skladu sa šerijatskim principima, a to znači iskreno, pošteno i odgovorno, objašnjava Muhamed Bulif iz banke "Šabia".
Tokom 2011. godine, islamske banke, njih više od 350 u 80 različitih zemalja, ostvarile su vrtoglavi uspeh, jer njihova finansijska sredstva iznose 1.000 milijadi dolara, što je za 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, prenosi ugledni belgijski list "La libr Belžik".
Jedna od specifičnosti tih banaka je i tekući račun pod nazivom "u skladu sa šerijatskim principima", koji bi u Belgiji trebalo da pokrene marokanska banka "Šabia" početkom juna.
"Muslimanske banke posluju u skladu sa šerijatskim principima, a to znači iskreno, pošteno i odgovorno", objašnjava finansijski konsultant belgijskog predstavništva banke "Šabia" Muhamed Mulif.
Prema njegovim rečima, banke izbegavaju kamatu i društveno su odgovorne, jer se ne bave finansiranjem, niti u bilo kom pogledu učestvuju u proizvodnji i distribuciji alkohola, opojnih droga, pornografije, prostitucije, igara na sreću, duvana, medija i medijskih programa i filmova koji promovišu nasilje, perverznost i nemoral.
Šerijatski odbor odobrava ugovore i nove proizvode banke i kontroliše njihovu primenu, odobrava potrošnju humanitarnog fonda, i vodi računa o primeni šerijata u poslovnim aktivnostima banke.
"Iako su mnogi bili skeptični kad su u pitanju muslimanske banke koje posluju u skladu sa šerijatom, njihova dugogodišnja stabilnost, broj klijanata, a pre svega ekonomski rezultati su potvrda naše uspešne poslovne politike", objasnio je Bulif.
Ono što privlači sve veći broj klijenata širom Evrope je i transparetnost poslovanja, jer su banke dužne da preciziraju gde će biti investiran novac klijenata.
Britanski mediji su naveli primer jedne žene koja nije muslimanske veroispovesti, a koja je želela da uloži u banku 100.000 turskih lira, pod uslovom da ni jedan cent ne bude uložen u vojnu industriju, a samo je Britanska islamska banka mogla da joj garantuje da će njen zahtev biti poštovan.