Martins: Srpska ekonomija zabrinjava
Ekonomska situacija u Srbiji nije ružičasta jer postoji veliki broj zabrinjavajućih signala, ocenio je danas u Beogradu zamenik šefa kancelarije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins.
On je na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji" kazao da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2012. godini smanjen sa projektovanih tri na 1,5 odsto.
Kako je ukazao, postoji opasnost od slabljenja domaće valute, zatim rasta budžetskog deficita i javnog duga koji može da premaši granicu od 45 odsto BDP, a uz to je stopa nezaposlenosti skoro 24 odsto.
Privreda Srbije, preporučio je Martins, treba da se manje oslanja na sistem subvencija i regulisanih cena, kao i da budu skraćene birokratske procedure i poboljšano okruženje za poslovanje.
Prema njegovim rečima, javne nabavke i tehnološko-naučni razvoj su dve kljucne oblasti u kojima reforme treba da budu nastavljene.
"Zakon o javnim nabakama treba da bude promenjen, kako bi se videla posvećenost vlasti borbi protiv korupcije", rekao je Martins i dodao da bi manje javnih nabavki trebalo da bude ugovarano po hitnoj proceduri, kao i da postoji nadzor nad javnim nabavkama od planiranja do ispunjenja ugovora.
U oblasti tehnološko-naučnog razvoja, kako je ocenio, treba da postoji jača sprega između pojedinaca, institucija i kompanija. On je podsetio da je EU u više navrata dala pomoć Srbiji za tu oblast.
Martins je istakao da je 8. mart, kada će savet EU odlučivati da li će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u toj zajednici, važan za Srbiju jer bi pozitivna odluka pokazala građanima ali i investitorima da je zemlja na putu napretka i da je EU "poštuje".
"Srbija bi trebalo da se ove godine pozabavi strukturnim problemima i efikasnošću, s kojima se godinama bori", rekao je Martins i ocenio da bi godina izbora u Srbiji mogla da bude ona u kojoj su završene neke ključne reforme.
Zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović istakao je da vlada "ozbiljno, 24 sata dnevno", radi na ispunjavanju uslova koje je EU stavila pred Srbiju.
On je kazao da je od suštinskog značaja da se zadrzi dinamika refori koje Srbija sprovodi na puta ka EU.
Rad na reformama, kako je objasnio Majstorović, "skraćuje vreme kada se bude došlo do pregovora sa EU" i ocenio je da su reforme započete u Srbiji na višem nivou nego u Hrvatskoj u vreme kada je ta zemlja počela svoje pregovore o pristupu EU.
