Teško narodu koji živi na dug
Srbija će ove godine morati da isplati stranim zajmodavcima 360 milijardi dinara, a kad se tome doda i da će Vlada morati da finansira pozajmicama i 152 milijarde dinara, ispostavlja se da ove godine Srbija mora da obezbedi više od četiri milijarde evra, što je u uslovima naše ekonomije gotovo nemoguće, smatra Mlađan Kovačević iz Akademije ekonomskih nauka.
Odakle Vladi novac da plati te milijarde?
- Mi smo država koja čak 70 odsto plaćanja iz budžeta namiruje zaduživanjem, i to je katastrofalno. Mi vrlo teško možemo da platimo te četiri milijarde. Ova Vlada još malo može izdržati s taktikom da joj se politički više isplati da pozajmljuje nego da štedi. Ona će pozajmiti da bi vraćala dugove.
Kome onda prenosimo dugove?
- Sledećoj Vladi. Ko god da je sastavi, teško njima. I ta Vlada će morati da sprovede vrlo teške mere za opstanak privrede. Ne bih isključio da posegne za privatizacijom nekog velikog sistema. Mislim da bi mogli da pokušaju s prodajom Telekoma, Komercijalne banke ili Energoprojekta. Tu se još mogu namaći pare. Posle toga smo gotovi.
Pozajmice kao omča
Vlada je zadovoljna kako se prodaju državne obveznice, time može uspešno finansirati javni dug. - Tu uopšte nije reč o prodaji. Kad ja nešto prodam, dobijem novac i posao je zaključen. Ovde Vlada sve pare koje je dobila od obveznica mora da vrati uz debelu kamatu od preko sedam procenata, a upravo je tih sedam odsto linija preko koje se smatra da je dug neodrživ. Evo, i Grčka danas prodaje obveznice, ali uz kamatu od 22 odsto. To je pakao. |
Vlada ipak tvrdi da nismo prezaduženi, jer nam je spoljni dug 14 odsto društvenog proizvoda.
- Ma kakvih crnih 14 odsto! Nama je 83 odsto duga u stranoj valuti, a te su valute u Srbiji intervencijama Narodne banke precenjene. Da je tako svedoči činjenica da je NBS prošle godine potrošila 2,6 milijardi evra na jačanje dinara. Drugo, naš bruto društveni proizvod je, blago rečeno, prenaduvan.
Koliki je javni dug zaista?
- Matematičkim manevrisanjem Vlada pokazuje da proizvodimo više nego što je to slučaj. Naš dug je prešao 80 odsto društvenog proizvoda. Ukratko, prešli smo crvenu liniju.
Zašto Vlada ignoriše upozorenja sopstvenog Fiskalnog saveta?
- Zato što Fiskalni savet gleda ekonomske, a Vlada političke parametre. U izbornoj godini ćemo samo zajmiti i dalje se nadajući boljim danima. Problem je što kriza od tri godine sve više liči na "izgubljenu deceniju". Buduće generacije će na današnje gledati veoma mračno.
