Pevali za pare, a ja im dajem za penziju

Objavljivanje imena dobitnika nacionalne penzije za prošlu godinu u oblasti kulture koji će doživotno, uz redovnu penziju, primati državnu apanažu od 50.000 dinara mesečno, nije ostavilo ravnodušnim potkivača u penziji Dušana Ralovića (88) iz Takova koji posle nekoliko decenija teškog rada preživljava sa penzijom od 15.000 dinara.

Nije Ralović protiv nacionalnih penzija koje se isplaćaju iz budžeta, ali mu nije jasno zašto narod mora da, uz ostale zaslužne, plaća i zabavljače i takozvane estradne umetnike.

Neki će vam zameriti što osporavate spisak zaslužnih, uz ocenu da niste kompetentni?

- Više od sedam decenija bavljenja potkivačkim zanatom i plaćanjem svih poreza i doprinosa daju mi pravo da kažem šta mislim. To pravo mi daje visina moje penzije koja iznosi 15.000 dinara. Većina penzionera koje poznajem prima još manje, između 9.000 i 12.000. Neka oni koji odlučuju o nacionalnim penzijama rade šta hoće, ali narodu ne mogu oduzeti pravo da ima svoje mišljenje.

Stiče se utisak da ste protiv nacionalnih penzija?

- Naravno da nisam protiv dodele nacionalnih penzija jer u Srbiji ima onih koji te penzije zaslužuju. Istina, tim ljudima bih pre odao priznanje odlikovanjima, zahvalnicama, medaljama, a ne doživotnom penzijom pored redovne penzije, ali, eto, došlo je vreme da se sve, pa i doprinos državi, meri novcem. Međutim, nikako ne mogu da se pomirim sa tim da nacionalnu penziju dobije neko ko lepo peva. Pa, zato što su lepo pevali, lepo su bili i plaćeni.

Kako bi izgledao vaš spisak zaslužnih za nacionalnu penziju?

- Na mojoj listi zaslužnih, bez obzira na oblast u kojoj su zadužili narod i državu, morali bi da se nađu majke koje su rodile desetoro dece, dobrovoljni davaoci krvi koji su spasli hiljade života, inovatori čiji su patenti unapredili život građana Srbije, seoski lekari koji o svom trošku obilaze bolesnike po planinskim zabitima, učitelji koji pešače po 20 km kako bi stigli do učenika...

Šta biste još menjali da vas neko pita?

- Ne poznajem sve sa spiska dobitnika nacionalne penzije, ali rekao bih da su skoro svi iz Beograda. Ako je tako, moram da pitam kako je moguće da niko iz unutrašnjosti Srbije nije zaslužio da dobije tu nacionalnu penziju. Pa, valjda i u srpskim varošima i selima ima ljudi koji zaslužuju da ih država nagradi na ovaj način.