Rate sve teže i za građane i za firme
Bankarski sektor možda jeste najstabilniji u Srbiji, kako se to često ističe, ali mu i pored toga predstoji vrlo teška godina. Prema rečima samih bankara, najveći problem predstavlja rast problematičnih, odnosno praktično nenaplativih kredita i nimalo ružičasta slika u Evropskoj uniji, zbog čega se ne očekuje nikakav boljitak ni u našoj zemlji. Za razliku od 2011. kada je veći broj jačih banaka u Srbiji izvršio dokapitalizaciju, za 2012. takvih planova nema, jer se ne očekuje bilo kakav rast kreditne tražnje zbog kojeg bi bankama bio potreban dodatni novac.
Samo nekoliko banaka planira širenje mreže ekspozitura, a sve manji kolač znači da će neke morati i da napuste "igralište", bilo povlačenjem iz Srbije ili verovatnije, spajanjem sa nekom jačom bankom. O tome se naveliko govorilo još prošle godine, kada su kao glavni kandidati za izlazak sa tržišta figurirale jedna, u Srbiji mala, francuska i jedna austrijska banka.
Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih devet meseci prošle godine, čak deset banaka, od ukupno 33 koliko ih ima, zabeležilo je gubitak. U poređenju sa istim periodom 2010. na ukupan profit banaka negativno su uticali kurs, koji im je "pojeo" 3,1 milijardu dinara, operativni rashodi koji su odneli 2,6 milijardi i kreditni gubici u iznosu od 1,2 milijarde. Čitav bankarski sektor završio je prva tri kvartala sa dobitkom od 25,1 milijardi dinara.
Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke kaže za Danas da
Čekajući drugi talas- Čitavoj ekonomiji, pa i bankarskom sektoru predstoji novi talas ekonomske krize. Kao potencijalno ozbiljan problem vidim mogućnost daljeg rasta nivoa ukupnih problematičnih kredita u sektoru, koji već sada premašuje 19 odsto, a samo u privredi preko 22 odsto. Veoma je važno reagovati u cilju obuzdavanja daljeg rasta nivoa ovih kredita i zato je potrebno brzo primeniti mere koje MMF preporučuje za rešavanje strukturnih problema. One obuhvataju izmene poreskih propisa, jačanje kapaciteta za naplatu kredita i unapređenje prakse sporazumnog vansudskog restrukturiranja - kaže Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke. |
dokapitalizacija njegove banke ove godine nije planirana, niti je potrebna, budući da je "naša kapitalna baza oko duplo viša nego što je zakonom predviđeno i iznosi preko pola milijarde evra". Ovaj bankar podseća da jedan deo banaka već sada beleži gubitke, "a drugi talas krize tek predstoji".
- To će predstavljati veliki izazov za bankarski sektor tokom sledećih godina. Banke sa malim tržišnim udelom i velikim gubicima, dugoročno gledano, imaju dve mogućnosti - da rastu preko spajanja ili da izlaze. Kod nekih banaka će doći do spajanja na nivou centrala, što je bio slučaj u proteklim mesecima. Dakle, očekujem da ćemo u toku 2012. videti smanjenje broja banaka, što će dovesti do promene odnosa snaga, ali ne i destabilizacije sektora - zaključuje Regl i dodaje da Rajfajzen planira dodatna ulaganja i širenje mreže, "u skladu sa potencijalom tržišta" i da nastavlja izgradnju svoje upravne zgrade vredne 35 miliona evra.
I Antoan Tusen, predsednik Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, smatra da će 2012. biti veoma izazovna godina, zbog čega će, kako kaže, najvažnije biti vešto upravljanje likvidnošću i mudro upravljanje kreditnim rizikom.
- Ipak, mi smo optimisti - bankarski sektor u Srbiji je veoma stabilan. Nadamo se da ćemo u 2012. i dalje imati puno razumevanje centralne banke i vlade i da ćemo svi zajedno pronaći najbolji način da podržimo realni sektor i pomognemo mu da prebrodi sve poteškoće koje donosi sa sobom globalna kriza. Kao klasična univerzalna banka, Sosijete ženeral će biti podjednako fokusirana i na privredu i na stanovništvo i naši planovi su da održimo trend rasta koji smo imali u 2011. Planiramo da otvorimo 15 novih ekspozitura i stotinak novih radnih mesta - kaže za Danas Tusen. Prema njegovim rečima Sosijete je prošle godine povećala kapital za 121 milion evra, a eventualna dokapitalizacija ove godine "zavisiće od potrebe za tim".
Inteza je prošle godine takođe obavila dokapitalizaciju i to u iznosu od 130 miliona evra. Ove godine banka namerava da vodi "odgovornu i opreznu politiku upravljanja rizicim", a planira se i dalje širenje mreže ekspozitura.
Suspendovane deonice Unikredit bankeNa berzi u Milanu suspendovana je trgovina deonicama Unikredit banke zbog izuzetne nestabilnosti njihove cene. Unikredit banka je prethodnih dana izgubila gotovo polovinu tržišne vrednosti nakon što je objavila da prodaje akcije u vrednosti od 7,5 milijardi evra, sa namerom da prikupi kapital. Akcije su prodavane po daleko nižoj ceni od pređašnje - za 1.943 evra, što je 69 odsto manje u odnosu na onu koja je važila na kraju prethodnog dana. Unikredit banka pokušava da sakupi kapital kako bi izašla u susret novim propisima EU koji zahtevaju od banaka bolju finansijsku zaštitu od mogućih gubitaka. |
- Izvesno je da će umanjena likvidnost na tržištu učiniti da teško naplativi plasmani ostanu dominantni izazov za banke ove godine, koje će tako biti suočene sa potrebom da uspostave balans između nastojanja da zadrže nivo kreditiranja i neophodnosti da se očuva stabilnost celokupnog finansijskog sistema - ističu u Intezi.
Slično poručuju i u Erste banci, ocenjujući da kriza u evrozoni svakako ima negativan efekat na mogućnosti za kreditiranje, ali da se to može kompenzovati daljim povećanjem štednje u bankama.
- Takođe, značajan pozitivan efekat može doći i nastavljanjem saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama. Fokus Erste banke i u ovoj godini će biti na finansiranju i stanovništva i privrede, i tu nema promena bez obzira na neizvesno ekonomsko okruženje. Neophodno je da klijenti na svoju banku mogu da računaju i u turbulentnim vremenima, a ne samo kada je ekonomija stabilna i predvidiva. Razvijanje mreže filijala zavisiće od ekonomskog okruženja, a prednost eventualno mogu imati snažniji ekonomski centri - kažu u ovoj banci.
