Španci do posla teže nego Srbi
Sve veća nezaposlenost definitivno je glavni ekonomski problem ne samo Srbije već i zemalja širom sveta. U Evropskoj uniji je tako u oktobru zabeležena rekordna nezaposlenost, pa je trenutno bez posla čak 23,6 miliona ljudi.
Najveću stopu nezaposlenosti, od 22,8 odsto, ima Španija, a sa sve većim brojem ljudi koji su ostali bez posla suočavaju se i mnoge zemlje iz regiona. Tako Makedonija kuburi sa stopom nezaposlenosti od čak 30,9 odsto, a BiH od 27,6 odsto, i one su daleko ispred Srbije u kojoj ima 22,2 odsto nezaposlenih.
Problem mladih
U Grčkoj, koju trese dužnička kriza, nezaposlenost je povećana na 18,3 odsto, Letonija je ubeležila 16,2 odsto nezaposlenih, dok su najnižu stopu imale Austrija - 4,1 odsto, Luksemburg 4,7 i Holandija 4,8 odsto. Interesantno je i to što je u poređenju sa prethodnom godinom u EU povećan broj mladih koji su bez posla, i to za 222.000, pa je u oktobru ove godine ova stopa bila čak 22 odsto.
Prema oceni Miroslava Zdravkovića, urednika sajta Makroekonomija, nezaposlenost je najveći problem sa kojim se suočava cela planeta.
- Ono što razlikuje Srbiju, BiH i Makedoniju od ostalih zemalja jeste dugotrajnost nezaposlenosti. Kada dođe do ekonomskog oporavka, imaćemo i manju stopu nezaposlenosti u većini zemalja, ali u Makedoniji, BiH i Srbiji ostaće visoka. Ipak, prema procenama međunarodnih institucija, za nekoliko godina veću stopu nezaposlenosti od nas imaće i Grčka i Južna Afrika - navodi Zdravković.
Smanjiti poreze
Stručnjaci ističu da se zbog ekonomske krize koja ne jenjava svet suočava sa rekordnom nezaposlenošću. A da ni Srbija nije imuna na loša ekonomska dešavanja u okruženju ukazuje potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
- Tendencije su da će porasti broj nezaposlenih, a pri tom se smanjiti investicije. Samim tim padaće i standard građana i kupovna moć. Najveći deo privrednika biće suočen sa problemom viška zaposlenih. U srpskoj privredi svako duguje svakome, a taj dug je narastao na više od 20 milijardi evra. Ono što bi moglo da promeni taj trend jeste smanjenje poreza i doprinosa u prerađivačkom sektoru i industriji. Tako bi se bar stabilizovala postojeća radna mesta - kaže Knežević.