Srbiji preti sudbina Grčke
Grčki scenario za Srbiju veoma je izgledan, štaviše ako ćemo pošteno, Vlada je već pogazila propise o fiskalnoj odgovornosti i prešla prag javnog duga koji je premašio 14,7 milijardi evra, što je i objavila Narodna banka Srbije. Kad upozorenje dođe s takvog mesta onda je jasno da su crvene lampice upaljene.
- Ukoliko se nastavi sadašnja ekonomska politika, sve što se događa u Grčkoj preti da se ponovi i u Srbiji - smatra guverner Dejan Šoškić.
Prema njegovim rečima, neophodno je obratiti pažnju na dešavanja u Grčkoj jer razlog zbog kojeg se situacija u toj zemlji sada dodatno komplikuje jeste ono što i Srbija ima kao problem, a to je činjenica da neće ostvariti privredni rast koji je donedavno bio očekivan. To automatski povećava udeo državnog duga i budžetskog deficita prema bruto društvenom proizvodu (BDP).
Vlada Srbije donela je nedavno zakon kojim je predviđeno da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a, a on je već sada 46,5 odsto. Srbija srlja u propast, pa je legitimno pitanje - šta ako Srbija bankrotira?
Bankrot, jednostavno rečeno, znači da država više nije više u stanju da plaća svoje obaveze, pre svega dugove. Bankrotstvo je poslednja faza ekonomske krize, kada ugrožena zemlja više ne može čak ni da pozajmi u inostranstvu nove kredite čak i ako je spremna da plaća ekstravisoke kamate.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je upozorio javnost da će se budžet Srbije za 2012. godinu, umesto planiranih milijardu, suočiti s neodrživim deficitom od 1,75 milijardi evra. On je ukazao na neophodnost štednje kako bi se izbegla potencijalno razarajuća finansijska kriza.
- Ovakav deficit nije održiv i da bi on generisao javni dug koji bi rastao i naredne dve do tri godine, što bi, potencijalno, dovelo do finansijskog kolapsa - upozorava Petrović.
Ekonomista Vladimir Vučković kaže da je problem što svi pokazatelji slute da će Srbija morati i dalje da se zadužuje.
- U vremenu finansijske krize teško da možemo da računamo da će mnogo toga stići od privatizacije. Samo deo državnih rashoda i sledeće godine će biti otplata dugova. Na kamate ćemo u 2012. morati da damo 60 milijardi dinara, a glavnice oko 350 milijardi. Finansiranje javnog duga naredne godine će biti još jedan od glavnih izazova - navodi Vučković.
Smatra se da kada kamate na državne hartije dostignu sedam odsto, taj dug više nije održiv. To je trenutno primer Grčke i Italije. Kad je o nama reč, mi smo prve obveznice države prodali po kamati od 7,25 odsto i tu je već sve bilo jasno, pa je bankrot Srbije samo pitanje vremena.
Država u bankrotu objavljuje da ne može više da isplaćuje penzije i plate javnom i državnom sektoru, javne usluge postaju mnogo lošije i istorija kazuje da su socijalni nemiri neminovni. Od akutnih posledica izgledan je ogroman rast nezaposlenosti i radikalno smanjenje kupovne moći naroda.
- Ukoliko želimo istinski da spasimo Srbiju i građane od dalje propasti potrebno je da se u državi odmah proglasi bankrot. To bi otvorilo prostor hitnoj reformi javnih sistema, a u prvom redu smanjivanje državnih troškova za 20 odsto. Takođe, troškove države trebalo bi ograničiti na 25 odsto BDP-a, a plate državnih službenika i državnim preduzećima treba ograničiti tako da najveća plata može da bude dva puta veća od prosečne plate privrede - kaže ekonomista Branko Dragaš.
Vlade po poravilu u očajanju refleksno postupaju, te pribegavaju štampanju novca bez pokrića. To je udarac i za banke, jer građani u panici povlače štednju, što neminovno vodi do sloma čak i najzdravijeg sistema.
Bankrot, istini za volju, ne znači i kraj države, mada to nije moguće bez trajnih posledica koje ostavljaju brojna nerešena pitanja. Tako, primera radi, i dan danas važi dilema "da li je SFRJ propala zato što je bankrotirala ili je bankrotirala zato što je propala".
Prvi bankrot 1980. godine
Prvi bankrot SFRJ iskusila je 1980. godine, da bi ona dostigla vrhunac tri godine kasnije. Tada, u vreme premijerke Milke Planinc, vlada je donosila propise diktirane prinudom bankrota, a u državama nastalim iz bivše Jugoslavije, posebno u SRJ, ali i BiH i Makedoniji, bankrotstva su kulminirala početkom devedesetih godina. U SRJ je 1992. godine, u vreme ratnog okruženja i ekonomske blokade zemlje sankcijama UN, zabeležena inflacija 19.810,2 odsto i to je bio "svetski rekord" posle Drugog svetskog rata!
|