Svaki peti privatnik preživi

Srbiji je potrebno uvođenje fiksnog kursa i valutnog odbora, a vrednost dinara je neophodno oboriti bar za četvrtinu. Ipak, teško da će o ovoj mogućnosti neko razmišljati pre izbora, ubeđen je ekonomista Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku.

Da li je realno očekivati da vlast obori domaću valutu čak za četvrtinu?

- Ne očekujem da neko o ovoj akciji razmišlja pre izbora. Ali, ključna stvar je da se ekonometrijskom analizom proceni koji je to kurs. Fiksni kurs bi bio održiv zahvaljujući visokim deviznim rezervama, a bilo bi i dovoljno prostora da se inflacija u narednih četiri do pet godina svede na podnošljiva četiri procenta. Smatram da je posle 11 godina pokušaja vreme da se stabilizuje kurs i inflacija svede na prihvatljive okvire.

Kako događanja u zoni evra utiču na pad srpskog izvoza?

- Zabrinjavaju tendencije u zoni evra koje ukazuju na pad tražnje, jer mogu uticati i na pad našeg izvoza. Ako neko misli da će nama biti dobro, ako bude loše na Zapadu, vara se, jer svi indikatori ukazuju da je ta povezanost jasna. Ne samo da nema izvoza već ni stranih investicija i dotoka kapitala preko kredita zato što se situacija u tim zemljama pogoršava i oni imaju manje kapitala za ulaganje.

Naš izvoz je prilično skroman?

- Razlog zbog čega smo na dnu evropske liste izvoznika je u ratovima, sankcijama i raspadu Sovjetskog Saveza. Pre raspada SSSR-a i kraha istočnog bloka Srbija je bila veoma značajan izvoznik u te zemlje. Najviše su se izvozili mašinski proizvodi i tekstil. Veliki mašinski sistemi poput Rakovice, IMT, Prve petoletke i drugih svoje proizvode su plasirali na tržišta istočne Evrope, a kada je pao Berlinski zid, Srbija je od svih republika bivše SFRJ najviše pogođena. To je razlog da su veliki mašinski sistemi propadali kao kule od karata.

Ukoliko se uporedimo sa komšijama sa 527 evra zarade od izvoza u odnosu na broj stanovika ne stojimo dobro.

- Ne, jedino je Crna Gora od bivših jugoslovenskih republika lošija od Srbije. Iako će izvoz ove godine biti šest puta veći nego 2000. godine, mi sada imamo izvoz koji je osam do devet puta manji po stanovniku od Mađarske ili Češke, više nego dvostruko manji od Bugarske.

Šta je uticalo na propast naše industrije?

- Naša industrija bila je nespremna da se uhvati u koštac sa firmama iz zapadne Evrope, koje su pohrlile na veliko tržište bivšeg Sovjetskog Saveza. Takođe, stradala je tekstilna industrija, što se znatno osetilo na našem izvozu. Nekad smo bilo značajni izvoznici tekstilnih proizvoda, a danas smo izgubili dosta tržišta, a ono što je jednom izgubljeno teško je povratiti.

Veliki broj firmi u Srbiji propada?

- Prema svetskim istraživanjima došlo se do podatka da samo jedan do tri odsto svetske populacije ima preduzetničke sposobnosti, odnosno smisao za biznis. S tim u vezi ne treba ni da iznenađuje podatak da u Srbiji tek svaki peti novoosnovani biznis preživi, dok se ostali pokušaji završe tako što čovek izgubi i novac koji je u njega uložio. Zato treba biti izuzetno mudar i dobro ispitati sve činjenice pre nego što se uđe u ovu avanturu. Jednostavno, nije svako za preduzetnika, a naši ljudi mahom misle da će kafana, frizerski salon ili prodavnica uvek dobro raditi, a baš ti poslovi najviše i propadaju.

Šta će morati da uradi nova Vlada?
 

- Nova Vada će svakako morati da sprovede oštre rezove u javnoj potrošnji, imajući u vidu da se približavamo granici dozvoljenog zaduživanja i visine javnog duga od 45 odsto BDP-a.

Dinar u poslednje vreme čas slabi, čas jača...

- U septembru i oktobru došlo je do velikog priliva novca po osnovu povećanja javnog duga, i to 700 miliona evra od prodaje obveznica evra, dodatno su povučeni i još neki krediti, a devize su pristigle i od novca kojim je Delez, koji je kupio najveći trgovinski lanac Maksi, isplaćivao dobavljače. Do izbora se ne očekuje da će domaća valuta biti manje ili više ugrožena. Najbitnije je da ne budu velike oscilacije, jer ne valja ni kad dinar mnogo jača, ali ni kad slabi.

Građani Srbije u proseku duguju oko 800 evra bankama?

- Primetno je da se građani Srbije poslednjih meseci manje zadužuju jer su pooštreni uslovi za dobijanje stambenih kredita, povećano je učešće, a kod gotovinskih vezanih za evro potreban je depozit od 30 odsto. Zajmovi u dinarima su i dalje skupi, tako da svako ko nema preku potrebu za njima čeka neko bolje vreme. Ipak, smatram da je bolje otplaćivati stambeni kredit neo biti podstanar.
 

Koliko bi novi talas krize pogodio bankarski sistem?

- Novi talas krize teško bi pogodio domaći bankarski sistem jer bi kapital na svetskim tržištima postao skuplji što bi značilo otežano i skuplje zaduživanje domaćih banaka. Može se očekivati i da poraste odbojnost investitora prema tržištima u razvoju, što bi ugrozilo stabilnost dinara. Dobre strane su to što doznake i penzije iz inostranstva ne pokazuju povezanost sa krizom. Pad cena energenata i nekih sirovina nam ide naruku. Ovo ne važi za hranu, bakar, aliminijum i gvožđe, koji čine čak dve petine domaćeg izvoza.

Banke nude visoke kamate na štednju.

- Kamate koje nude naše banke i dalje su najviše kamate u Evropskoj uniji. Banke kod nas nude tolike kamate jer nemaju sredstava da ih plasiraju na tržište.

Šta će morati da uradi nova Vlada?

- Nova Vlada će svakako morati da sprovede oštre rezove u javnoj potrošnji, imajući u vidu da se približavamo granici dozvoljenog zaduživanja!