Evropski pokret: EU Srbiji ne postavlja dodatne uslove
Srbiji nije postavljen ni jedan dodatni ekonomski kriterijum za priključenje Evropskoj uniji (EU), ukazao je zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji (Epus) Ivan Knežević.
Knežević je agenciji Beta rekao da su kriterijumi za članstvo u EU poznati još od 1993. godine i važe za sve zemlje-kandidate, a za zemlje Zapadnog Balkana je 2000. godine dodat uslov regionalne saradnje.
Zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić je prošlog vikenda izjavio da bi finansijska sposobnost Srbije mogla biti novi uslov za njeno priključenje Evropskoj uniji.
Knežević je rekao da se kriterijumi finansijske sposobnosti, takozvani Kriterijumi iz Mastrihta, odnose na ulazak u zonu evra, ali da Komisija i tokom približavanja EU procenjuje ekonomiju i finansijsku sposobnost država-kandidata i potencijalnih kandidata, te ni to nije ništa novo.
Pročitajte i: |
"Što se tiče finansijske i ekonomske sposobnosti, Evropska komisija kroz godišnje izveštaje ocenjuje finasijsku sposobnost i makroekonomska kretanja u zemlji-potencijalnom kandidatu ili zemlji-kandidatu, tako da ne postoje neki novi kriterijumi za članstvo u EU", rekao je on. Prema rečima Kneževića, zemlje-kandidati za prijem imaju obavezu da izveštavaju Evropsku komisiju i članice EU o svom makroekonomskom stanju, odnosno o visini svog budžeta, o uravnoteženosti javnih finansija, stopi inflacije.
Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji je precizirao da su kriterijumi za članstvo u EU iz 1993. godine definisani kao politički i ekonomski, i kao sposobnost zemlje-kandidata da preuzme obaveze iz članstva. To podrazumeva prihvatanje propisa EU i sposobnost nacionalne administracija da ih sprovodi.
"Ono što je za zemlje Zapadnog Balkana definisano kao dodatni kriterijum posle 2000. godine, jeste regionala saradnja koja za zemlje Centralne i Istočne Evrope nije bila obaveza", rekao je Knežević i dodao da se, u slučaju Srbije, kroz taj kriterijum posmatra pitanje Kosova.
