Strah od inflacije "doneo" Hitlera?
Nemačka već neko vreme upozorava da Evropska centralna banka (ECB) nema na raspolaganju neograničene kapacitete u rešavanju dužničke krize u Evropi.
Nemci odbacuju sugestije da banka štampa novac kako bi pomogla prezaduženim zemljama.
Dilan Gris, analitičar francuske banke Sosijete Ženeral banke, kaže da je sećanje na vajmarsku inflaciju dovelo do toga da se Nemačka previše veže za "tvrdi novac" i da sada čini istu grešku koja je ranije omogućila da nacisti dođu na vlast.
Vajmarska republika je imala neke od najozbiljnijih ekonomskih problema koje su ikada iskusile zapadne države. Neobuzdana hiperinflacija, visoka stopa nezaposlenosti i veliki pad životnog standarda, bili su glavni ekonomski razlozi njenog kolapsa. Zašto je Vajmarska republika imala tako katastrofalan kraj i ustupila mesto nacističkoj diktaturi, i danas je tema mnogobrojnih rasprava.
Gris tvrdi da je upravo patološki strah od inflacije izazvao visoku stopu nezaposlenosti u Nemačkoj i gurnuo je u ruke nacista. On je svojoj analizi priložio i dva grafikona, za koja kaže da postavljaju pitanje koliko bi drugačija istorija bila da je Nemačka pristala na inflaciju svoje ekonomije kada je izbila kriza 1931. godine.
On i sam priznaje da je nemoguće odgovoriti na to pitanje jer je do 1931. godine svet bio u depresiji. I Nemačka bi, kaže on, bila - bez obzira na svoj patološki strah od inflacije.
Gris se pita šta bi se dogodilo sa Nemačkom da je pristala na inflaciju 1931. godine, kao što je to učinilo Ujedinjeno Kraljevstvo. On upoređuje putanju stope nezaposlenosti u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon napuštanja 'zlatnog standarda' s putanjom stope nezaposlenosti u Nemačkoj, koja je ostala na zlatnom standardu.
On objašnjava da je Ujedinjeno Kraljevstvo nakon napuštanja zlatnog standarda doživelo pad stope nezaposlenosti za oko jednu trećinu u razdoblju od 1931. do 1933, dok je nemačka stopa nezaposlenosti u istom periodu značajno porasla. Gris kaže da bi nemačka stopa nezaposlenosti sledila sličnu putanju i stala na 17 posto umesto penjanja na čak 33 posto.
"Da li bi se ovim izbeglo ono što je usledilo? Da li bi Hitler pobedio 1933. na izborima sa 45 posto glasova? Da li bi svet osetio zlo nacista na vlasti? Svetska istorija mogla je biti puno drugačija. Danas možda ne bi bilo ni evra, a kamoli krize u evrozoni", zaključuje on.
Gris u zaključku objašnjava da je zapravo hteo da dokaže da su postojala vremena u istoriji kada je stvaranje inflacije bila jedina ispravna stvar.
"Nemačka danas mora da odluči da li su sada takva vremena", kaže on. Današnja kriza u Evropi ima manju magnitudu od one u tridesetim godinama i ulozi su puno manji nego što su tada bili, napominje ali i dodaje da nisu niski.
Kaže i da ECB ne može da reši probleme ekonomija u evrozoni, koje su "anti-preduzetnički" nastrojene i preterano regulisane. On, ipak, smatra da ECB može da 'kupi vreme' u rešavanju ovih problema i omogući liderima u evrozoni da za sada izbegnu paniku.
