Hrvatska zida Srbiju
Temelji srpskog građevinarstva obrušavaju se godinama. Sumrak industrijske grane, koja je nekada bila među vodećima u Srbiji, oslikava i činjenica da u našoj zemlji posluje čak 260 građevinskih firmi iz Hrvatske s ukupnim prometom od oko 150 miliona evra godišnje.
- Naših preduzeća u Hrvatskoj nema. Hrvatske firme su organizovanije i lakše dobijaju bankarske garancije što im otvara vrata za brojne projekte - kaže Goran Rodić, sekretar za građevinu Privredne komore Srbije.
Dok srpska građevinska industrija zbog manjka posla propada, hrvatske kompanije dobijaju posao na veoma značajnim projektima u Srbiji. Pored toga što su angažovani na pojedinim poslovima vrednim nekoliko miliona evra, građevinari iz Hrvatske učestvuju i u projektima vrednim nekoliko stotina miliona evra kao što je izgradnja Koridora 10.
Posao obnove mosta Gazela, na kome je austrijski Štrabag dobio posao vredan oko 50 miliona evra, od čega će srpskoj Mostogradnji, kao podizvođaču, pripasti 10 miliona evra, jer zbog nedostatka referenci nije mogla samostalno da nastupi na tenderu.
U Privrednoj komori Srbije ističu da bez poslova glavnog izvođača našim neimarima preti kolaps i pitanje je koliko će firmi uspeti da preživi.
- Doći ćemo u situaciju da nemamo domaću operativu i da nam cene radova određuju stranci - navode u Privrednoj komori Srbije.
- Poražavajuće je što na tenderu za most sa pilonom i kosim kablovima kod Ade Ciganlije stranci nisu imali konkurenciju među domaćim građevincima, koji su nekada uživali ugled u svetu...
Do 90-ih godina naši građevinci su radili u 22 zemlje širom sveta. Bilo ih je u Iraku, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Egiptu, Rusiji... Čak i zgradu centralnog komiteta partije Sadama Huseina u Bagdadu gradili su naši zidari. Godišnje je u domovinu ulazilo dve milijarde dolara, kaže Rodić, a danas se naša preduzeća mogu videti samo u zemljama bivšeg SSSR-a.
Međutim, za poslednjih 15 godina 27 građevinskih firmi otišlo je u stečaj, a cela struka je uništena. Infrastruktura je propala, mašine su stare po 30 godina, a tehnologija je prevaziđena još krajem 80-ih. Sve je više nesreća jer radnici nisu dobro opremljeni, a većina nije ni prijavljena. Prema nekim procenama, pre 15 godina bilo je oko 180.000 građevinaca, dok ih sada ima tek 70.000, od čega je svega 40.000 zaposleno.
Građevinska škola na Zvezdari jedina je u prestonici koja školuje tesare, zidare i armirače, zanatlije koji su preko potrebni na gradilištima u Beogradu. Dok su nekad zidari iz ove škole radili širom sveta, sada je broj koji se školuju tek nešto veći od 10 praktikanata po godini.
Zbog toga, sve češći slučaj je da na gradilištima rade potpuno nekvalifikovani ili doučeni majstori, koje poslodavci angažuju zbog niže cene sata. Razultat toga je nekvalitetno urađen posao, slaba efikasnost, što često izaziva nezadovoljstvo kupaca.
Nekad su moćne građevinske firme poput Energoprojekta, Komgrapa i drugih rado davale stipendije đacima, kao i smeštaj, a sada je to retkost.
Uticaj na slabo interesovanje za zidare ima ekonomska kriza, zatim to što niko na gradilištu i ne traži diplomu, ali i to što je veliki broj građevinskih preduzeća potpuno propao. Da se ne govori o nepoštovanju zaštite na radu, slabim dnevnicama, sve to utiče da dobrih zanatlija ima sve manje, pa na gradilištima rade oni koji ni ne znaju da koriste alat.
Srbija je u samom evropskom vrhu po broju povreda na radu, sa godišnjim prosekom od preko 40 poginulih i oko 1.000 teško povređenih radnika, a najveći broj povreda zabeležen je u građevinarstvu. Prema podacima Inspektorata za rad, u 2010. godini u Srbiji je do juče zabeleženo 49 smrtnih povreda na radu, oko 1.000 povreda na radu, kao i 19 kolektivnih povreda.
Ropstvo u Čečeniji
|
