Organska hrana sa Stare planine u Evropi
U Pirotskom okrugu je sve više proizvođača organske hrane za koju vlada veliko interesovanje na domaćem i inostranom tržištu. Krompir, crni luk, pasulj, boranija, tikvice a odnedavno čičoka i šljiva proizvedeni na staroplaninskim njivama završavaju i na trpezama Francuza i Rusa.
Proizvodnja se organizuje u okviru Zemljoradničke zadruge “Arbinje“ iz Pirota koja svojim kooperantima olakšava početak proizvodnje, ali i omogućuje izvoz na tržište EU.
Direktor zadruge “Arbinje” Nebojša Veličković kaže da je zadruga osnovana pre četiri godine sa ciljem da se bavi organskom proizvodnjom u Pirotskom okrugu i da imaju svoje kooperante u Pirotu, Babušnici, Beloj Palanci i Dimitrovgradu.
- U okrugu se organskom proizvodnjom za sada bavi dvadesetak naših zadrugara koji imaju serifikate. Počeli smo sa krompirom, crnim lukom i pasuljem, a jedno vreme je bio i uzgoj tikvica. U selu Pokrovenik se čuvaju mangulice, a u planu je i čuvanje ovaca i koza. Preko jedne francusko-srpske firme plasiramo organski krompir i luk u Francusku, a imamo ugovor sa jednom firmom o preradi i konzerviranju voća i povrća za Rusiju. Velika je potražnja za ovim proizvodima, koji su odnosu na konvencionalne skuplji od 15 od 30 odsto. Postoji sigurno tržište, posebno u većim centrima. U našem kraju uslovi za ovu vrstu proizvodnje hrane su idealni jer je zemljište nezagađeno, a posebno su dobre neobrađene njive na Staroj planini - kaže Veličković.
Predrag Stojanović u selu Izatovci na Staroj planini već tri godine organski proizvodi krompir, crni luk i pasulj, a od ove godine i šljivu. Stojanović je ove godine proizveo osam tona krompira i dve tone pasulja. Planira da iduće godine poveća proizvodnju i površine od sadašnjih 14 hektara.
- Naše područje je još uvek nezagađeno i proizvodnja zdrave hrane je budućnost našeg kraja. Dobijamo subvencije države koje su veće nego za običnu proizvodnju. Subvencije po hektaru obične proizvodnje iznose 14.000, a za organsku proizvodnju 43.000 dinara. Pomaže i opština Pirot oko troškova plaćanja sertifikacije - kaže Stojanović.
Predsednik Saveta Mesne zajednice sela Dojkinci i jedan od najvećih proizvođača organskog krompira Dragan Najdanović kaže da je tražnja za organski proizvedenim krompirom ogromna.
- Tereni na kojima se proizvodi organski krompir su potpuno nezagađeni jer njive nisu decenijama obrađivane i nisu videle pesticide niti bilo kakve hemikalije. Koristi se isključivo stajsko đubrivo, i to samo u propisanim količinama. Prošle godine smo krenuli sa dve-tri parcele po 50 ari, a već ove samo ja imam na više od hektar površine. Prve godine proizvodnje sa samo 30 ari uspeo sam da proizvedem 4,5 tona krompira. Preko zadruge “Arbinje“ i jedne srpsko-francuske firme prošle godine smo celokupnu proizvodnju izvezli u Francusku. Cene krompira koji je organski proizveden i za to poseduje odgovarajuće sertifikate veće su za 30 procenata od komercijalno proizvedenog krompira - kaže Najdanović.
Slađana i Dobrivoje Tomanović iz Temske kraj Pirota imaju registrovano domaćinstvo i bave se organskom proizvodnjom. Imaju zasad čičoke, u narodu poznatije kao stogodišnji slatki krompir, a organski proizvode i pasulj.
- Ovo je prva godina i za sada smo zadovoljni. Posadili smo je u aprilu i očekujemo dobar prinos. Za narednu godinu planiramo povećanje proizvodnje - kaže Dobrivoje.
Njegova supruga dodaje da od organske proizvodnje može da se živi, ali da je to dug proces da bi se došlo do sertifikata.
- Za sada još uvek nemamo razrađeno tržište, ali je interesovanje za čičoku veliko. Naša cljna grupa su dijabetičari, jer ovakvog proizvoda nema na tržištu - kaže Slađana.
