Milijardu evra za srpsku poljoprivredu
Srpskoj poljoprivredi je potrebno oko milijardu evra investicija godišnje, kako bi se unapredio kvalitet i efikasnost proizvodnje, rečeno je danas na Poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu".
Na panelu o finansijskim preprekama i podsticajima u agroprivredi rečeno je da su osnovni finansijski problemi srpske privrede mali agrarni budžet, smanjen obim subvencija, skupi krediti i nizak nivo ulaganja.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kazao je da je u protekle tri godine agrani budžet u proseku bio "skromnih 2,41 odsto nacionalnog budžeta".
On je podsetio da agrani budžet za 2011. godinu iznosio 22,33 milijarde dinara ili 2,45 odsto nacionalnog budžeta, a da su dodatni prihodi Ministarstva poljoprivrede 10,5 milijardi dinara, što je ukupno 3,63 odsto nacionalnog budžeta Milovanović nije precizirao koliko bi trebalo da bude agrarni budžet ali je naglasio da "ni 10 procenata nacionalnog budžeta ne bi bilo dovoljno".
Pored malog budžeta, nedostatak višegodišnjeg finansijskog planiranja, kao i struktura agrarnih mera takođe su problem sa kojima je suočena srpska poljoprivreda, dodao je on.
"Subvencije u poljoprivredi se smanjuju na globalnom nivou ali su još uvek značajan deo prihoda poljoprivrednih proizvođača", naveo je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.
Kako je istakao, smanjivanje subvencija jača zbog visoke cene hrane u svetu, dodajući da se politike preusmeravaju ka potrošačima i zaštiti njihovog položaja.
"U Srbiji postoji pozitivna veza između subvencija i rasta poljoprivredne proizvodnje jer je od 2003. do 2010. godine rast budžetske podrške poljoprivredi od 100 miliona evra generisao rast bruto dodate vrednosti (BDV)poljoprivrede od 419 miliona evra", kazao je on.
Osnovni problemi finansiranja u agroprivredi su nizak nivo angažovanog kapitala, potreba za velikim investicijama i relativna neatraktivnost za finansiranje, istakli su bankari. Oni su naglasili da u Srbiji ima previse sitnih poljoprivrednih proizvođača. Prioriteti u investiranju su nejasni i malo je kompanija sa adekvatnom proizvodnjom i organizacijom.
Bankari su, međutim ukazali da su kamatne stope visoke zbog nepovoljnih komercijalnih uslova I rizika otežavaju pristup agrara kreditima.
