Vlada preuzima dugove "Železnica", "Puteva Srbije", Kliničkog centra Srbije...
Na predlog Ministarstva finansija, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike i dužnika-korisnika javnih sredstava, kojim preuzima na sebe vraćanje dugova javnih preduzeća, nastale uzimanjem inostranih kredita. Tako će država vratiti dugove u ukupnom iznosu od oko 655 miliona evra, 590 miliona dolara i 627.000 švajcarskih franaka.
Reč je o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, pa Republika Srbija pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu. To su javna preduzeća koja svojim poslovanjem ne obezbeđuju višak sredstava, koji bi mogli usmeriti za vraćanje dugova i Srbiji, objavljeno je na sajtu Vlade.
Preduzeća se oslobađaju obaveza prema Republici, sa stanjem na dan 31. maja ove godine, nastalih po osnovu korišćenih kredita, kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca.
Najveći dug imaju "Železnice Srbije""Železnice Srbije” se oslobađaju duga, u ukupnom iznosu od 181,8 miliona evra i 15,15 miliona američkih dolara, "Putevi Srbije" duga od 43,33 miliona dolara i 464,84 miliona evra, Klinički centar Srbije duga od 3,17 milona evra, KBC "Zemun" duga od 1, 9 miliona evra, "Radio Jugoslavija" duga od 3,13 miliona evra i 627.341 švajcarskih franaka. Fond za razvoj Republike Srbije oslobođen je duga od 320.943 dolara, a Građevinski fakultet u Subotici duga u ukupnom iznosu od 235.243 dolara. |
U prethodnom periodu Republika Srbija je na osnovu zakona i međudržavnih sporazuma regulisala i preuzela obavezu plaćanja određenih dugova koje su banke i preduzeća imali prema inokreditorima, a koji su nastali pre uvođenja sankcija UN. Na taj način su oni, umesto prema inopoveriocima, stupili u obavezu prema Republici.
Uspostavljanjem direktnih dužničko - poverilačkih odnosa po osnovu korišćenih inokredita, država je kao poverilac u mnogo povoljnijem položaju, jer joj se obezbeđuje kompletan prihod od naplate tih potraživanja, kao i kontrola postupka i načina regulisanja tih potraživanja.
