Skupljači perja iz Japana

Biznismen Juži Kavaguči napravio je projekat za obnovu guščarstva u Vojvodini vredan milion evra i poručio da Japanci mogu da otkupe sve što srpski perjari mogu da proizvedu.

Na doba kada je Srbija bila treća u svetu po izvozu perja (100 tona godišnje) donedavno je podsećao samo kultni film Aleksandra - Saše Petrovića "Skupljači perja", drama o životu vojvođanskih Roma. Drevni zanat inspirisao je i književnika Danila Kiša da snežnu mećavu uporedi sa "perjem koje veje kao da tamo negde iznad oblaka čupaju one naše bele kljukane banatske guske".

Da za skupljače perja ima nade, potvrdio je japanski biznismen Juži Kavaguči, predsednik kompanije Soava, koji se obreo u selu Jaša Tomić da bi sa proizvođačem perja Mihajlom Miletom Mišković sklopio ugovor o otkupu tone perja.

Gost sa Dalekog istoka stigao je na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je u martu posetio Japan i poručio tamošnjim biznismenima da dođu i ulože u Srbiju.

PAPERJE ZA DALEKI ISTOK: Juži Kavaguči i Mile Mišković

- Nameravao sam tada da krenem u Srbiju, ali moj put je odložio zemljotres. Još prošle godine dobili smo od Miškovića 50 kg guščjeg paperja radi provere kvaliteta. Uverili smo se da je on zadržao visok standard, jer njegovi proizvodi sadrže 93 odsto paperja (najkvalitetnijeg perja) i imaju zadovoljavajući volumen, odnosno elastičnost - naglasio je Kavaguči.

- Spremni smo da otvorimo novo poglavlje u poslovnoj saradnji koju smo prekinuli zbog sankcija u poslednjoj deceniji prošlog veka. Ove godine planiramo da odavde uvezemo kontejner od 1.100 kilograma i da svake godine udvostručavamo otkup. Možemo da otkupimo sve što banatski perjari proizvedu.

Mile Mišković, najveći proizvođač perja u Srbiji, nastavio je porodični posao koji su pre Drugog svetskog rata započeli njegov deda i otac. Tradiciju će produžiti i dva Miletova sina. Miškovići već dugo sarađuju sa firmama iz Italije, Austrije i Nemačke. Perjem koje otkupljuju od proizvođača iz cele Srbije, njihova radionica u porodičnoj kući u Jaši puni jastuke i jorgane Simpa.

- Tajna je prvo u perju, odnosno paperju, koje se uglavnom dobija od banatskih gusaka. Radimo kvalitetno i pošteno, u šta su se uverili i kupci iz Japana. Volumen našeg perja iznosi 183, znatno iznad propisanog standarda i malo ko može da nam konkuriše - ponosno ističe Mile, čija firma Europer jedina u Srbiji ima licencu za izvoz perja u Japan.

Mišković danas ima dilere po celoj Srbiji. Na pijacama širom zemlje čuju se njihovi povici: "Perje, perje, kupujemo perje". Mišković smatra da je guščarstvo velika šansa Vojvodine i Srbije zbog neiskorišćenih pustara uz reke gde guske mogu da pasu. Danas se uzgoj gusaka još donekle zadržao uz reku Tamiš i oko Vršca.

Mirko Ostrogonac, vlasnik farme na salašu pored Subotice, takođe je razgovarao sa Kavagučijem. - U Subotici se gradi klanica za guske što uzgajivačima garantuje otkup mesa.

Kavaguči ističe pomoć ambasadora Srbije u Japanu Đorđa Maksića:
- Izradio sam i projekat obnove guščarstva u Vojvodini, vredan oko milion evra. Očekujem da se u njega uključe i Mile Mišković i Mirko Ostrogonac.

- Probaćemo sa Japancima da formiramo matično jato od 70.000 hibridnih guščića i podelimo ih domaćinstvima. Za samo pet godina, to bi trebalo Vojvodini da obezbedi pola miliona gusaka. A kada se vratimo na nekadašnju produkciju od milion komada, onda možemo da budemo ozbiljan poslovni partner kompanijama iz Japana - dodaje Mišković.

Od jedne guske, sa četiri čerupanja godišnje, može da se dobije kilogram kvalitetnog perja. Mile Mišković tvrdi da 100 gusaka mogu da se osiguraju mesečnu platu od 200 evra.

- Pravi biznis je farma od 1.000 gusaka, što košta oko 6.000 evra. Osim perja, obezbeđen je i sav plasman guščjeg mesa, a za izgradnju klanica u Srbiji interesuju se i biznismeni iz Italije. Sve od gusaka se može izvesti. Japancima perje, a meso Italijanima. Problem je što gusaka nema dovoljno, jer im se broj drastično smanjio.