Srbija među prvima upala u novu krizu
Alarmantne vesti stižu iz industrije gde je pad proizvodnje od 5,7 odsto, zabeležen u junu i julu, što ukazuje da je Srbiju još tada zahvatio novi talas krize.
Ekonomisti kažu da je aranžman sa MMF-om stigao u pravo vreme, ali da su potrebne dodatne mere za pomoć privredi da preživi taj krizni udar.
"Ovo je važan pokazatelj da se nešto važno dešava na međunarodnom okruženju jer upravo u jesen 2008. godine prvo je zastao ovaj sektor, proizvodnje osnovnih metala, pa analogijom možemo da kažemo da se taj novi talas krize već odražava u proizvodnji naših sektora", kaže za RTS urednik Makroekonomskih analiza i trendova Vladimir Vučković.
Izgleda da se ponavalja scenario od pre tri godine kada je kriza počela, samo što je sada iz finansijskog prešla u sektor proizvodnje.
Da kriza tu hvata maha, pokazuje pad uvoza, ali i domaće proizvodnje kapitalnih dobara i stagnacija u proizvodnji cementa.
"To ukazuje na mogućnost da dinamika investicija u nastavku ove godine, ukoliko ne dođe neki investicioni kapital, slabi i to bi prema mom mišljenju bila katastrofa jer smo tri prethodne godine imali veoma ozbiljan pad investicija", kaže saradnik Makroekonomskih analiza i trendova Stojan Stamenković za RTS.
Investitorima pozitivan signal može da bude aranžman sa MMF-om koji umanjuju rizik zemlje, ali se od Vlade očekuju mere kojima će ohrabriti banke da kreditraju privredu u kojoj vlada nestašica novca.
"Reč je o merama koje podstiču kreditnu aktivnost u realnom sektoru, industrijske proizvodnje, građevinarstva i poljoprivrede", kaže Aleksandar Vlahović iz Ekonomskog instituta za RTS.
Vlahović navodi da se tako obezbeđuje obrtni kapital što će blagotvorno delovati na ekonomsku aktivnost.
Ekonomisti su bez odgovora na pitanja u kojem će pravcu kriza ići i dokle će trajati, kažu da to zavisi od međunarodnih okolnosti, ali da Vlada mora da prati potrebe i probleme naše privrede koja je znatno oslabljena u protekle tri godine.
