Iz kineskih cipelica vrebaju noževi, a iz radija strujni udar
Kineska roba koja se može naći u svakom kutku Srbije čini više od polovine nebezbednih proizvoda na srpskom tržištu. Ovi proizvodi u 30 odsto slučajeva predstavljaju rizik od povreda, a mogući su i strujni udari i požari.
Kada se govori o nebezbednim kineskim proizvodima uglavnom svi pomisle na igračke koje se lako raspadnu na sitne deliće koje deca rado stavljaju u usta. Međutim, kada je 11-godišnja Mirjana iz Niša dobila na poklon šarene kineske baletanke, nije ni slutila da će je metal sakriven u đonu cipelica iseći. Posledice korišćenja nesigurnih i neproverenih proizvoda iz Kine mogu biti i mnogo opasnije, kao što su udari struje ili požari.
Čak 51 odsto nebezbednih proizvoda na srpskom tržištu, pokazuju najnoviji podaci nadležnih inspekcija Ministarstva trgovine, čini roba iz Kine. Kod ovih proizvoda, najveći je rizik od povreda, odnosno u gotovo trećini slučajeva. Za 26 odsto proizvoda, postoji "šansa" da korisnika udari struja, a petina njih su potencijalni izazivači požara.
Ponuda kineske robe u Srbiji je u porastu, a zbog učestalih pritužbi potrošača na bezbednost i kvalitet, pojačane su i kontrole te robe. Kako kažu inspektori, svi uočeni nebezbedni proizvodi su i povučeni sa tržišta.
"Kupcima najviše glavobolje zadaje tehnička roba, a upravo je najveće učešće kineskih električnih aparata, označenih kao nebezbedni, čak 37 odsto", kaže Lidija Stojanović, pomoćnik ministra trgovine i poljoprivrede. "Sledi zatim nameštaj, gde je oko 17 odsto proizvoda nebezbedno za upotrebu, garderoba i obuća sa 10 odsto".
Inače od svih prijavljenih opasnih proizvoda za upotrebu, kod 16 odsto njih nije moglo da se utvrdi poreklo. Zahvaljujući strožoj primeni propisa i u Evropskoj uniji su povučeni uvozni proizvodi sa tržišta kao nebezbedni. I tu je u značajnoj meri, čak 58 odsto te robe poreklom iz Kine. Najviše primedaba u EU (32 odsto) odnosi se na odeću, igračke (25 odsto), a na kućne aparate osam odsto...
Ne postoje precizni podaci o tačnom broju prodavnica, koje u Srbiji prodaju isključivo robu "mejd in Čajna". Svaki drugi srpski trgovac obućom i odećom nabavlja robu upravo iz ove zemlje. Iz Kine godišnje, prema zvaničnim podacima, u našu zemlju stigne robe vredne oko 800 miliona evra, ali stručnjaci procenjuju da bezmalo još toliko kineskih proizvoda dođe sivim kanalima.
"Godišnje u Srbiju uđe robe sa Istoka, pre svega iz Kine u vrednosti od 600 do 800 miliona. Pretpostavlja se da je to samo polovina robe plasirane na srpskom tržištu, a da ostatak u radnje stigne nelegalnim putevima. Gotovo 90 odsto ponude tekstila na pijacama ili buvljacima čini kineska roba", kažu u Uniji poslodavaca Srbije.
Procenjuje se da trenutno u domaćim trgovinama robe široke potrošnje u ponudi više od polovine čini kineska roba.
"Snabdevam se na Pančevačkom buvljaku, a kada kupujete robu kod Kineza, cena presudno zavisi od količine koju nabavljate", objašnjava Svetlana R. vlasnik butika na Paliluli. "Tako se dešava da se cene istih proizvoda drastično razlikuju od radnje do radnje. Kada se kupuje 10-ak komada cene su visoke, ali 'na više' daleko su pristupačnije. Trudim se da izaberem kvalitetniju robu, jer i u njihovoj ponudi ima i dobrih stvari, ali i mnogo bofla".
