Berze: Nije smak sveta, ali tako izgleda
Cene akcija na berzama u Aziji danas padaju posle objave prvog umanjenja kreditne sposobnosti SAD koje je potreslo međunarodni finansijski sistem i uvećalo slutnje da svetska privreda slabi.
Nafta je nastavila da gubi na ceni i danas se prodaje za nešto manje od 84 dolara za barel, što se objašnjava očekivanjima ulagača da će slab svetski ekonomski rast sniziti potražnju za petrolejem.
Dolar je niži u odnosu na jen i evro.
Na azijskim berzama, hongkonški indeks Han Seng danas je pao za 3,8 odsto, isto koliko i južnokorjski Kasapi. U Tokiju, indeks Nikei 225 (Nikkei) izgubio je 2,2 procenta.
Očekujue se da će danas indeks Dau Džons (Dow Jones) na njujorškoj berzi pasti za 2,3 odsto i S&P 500 za 2,6 proceneta.
"Nije smak sveta, ali tako izgleda", kaže hongkonški analitičar Fransis Lun.
Akcije banaka su pod senkom strahovanja da bi finansisjki sektor mogao da se suoči sa teškim gubicima zbog jačanja dužničke krize u Evropi.
Industrijska i komercijalna banka Kine, najveća banka na svetu po tržišnoj vrednosti, danas je izgubila 4,2 odsto.
Istovremeno, jačanje jena koji čini japanske proizvode skupljim, snažno je pogodilo izvozni sektor zemlje. Akcije grupacie Hitači (Hitachi) pale su 4 procenta. Soni (Sony) je izgubio 3,8 odsto a Mazda Motors 3,1 procenat.
Agencija "Standard i Purs" (Standard & Poor's) umanjila je u petak kreditni rejting obveznica SAD na AA+ sa vrhunskih AAA, čime je zadala još jedan udarac poverenju u američku ekonomiju koja se upinje da se oporavi od krize.
Umanjenje do sada besprekorne ocene sposobnosti SAD da vraća dugove, pridržilo se rastućem strahovanju da se najveća privreda sveta možda kreće ka recesiji.
Ta očekivanja imaju potporu u znacima da evropska dužnička kriza preti da zavhati i veće privrede evrozone kao što su Italija i Španija.
U trežnji da spreče širenje panike na finansijskim tržištima, zvaničici Grupe sedam najrazvijenih država izdali su sinoć saopštenje u kome kažu da su spremni da preduzmu sve potrebne mere za podršku finansijske stabilnosti i rasta.
Evropska centralna banke, sa svoje strane, kaže da će "aktivno sprovesti" program kupovine hartija od vrednosti koji može da bude od koristi španskim i italijanskim obveznicama i snizi kamate koje ovim zemljama prete finansijskom nesrećom.
