Klinička smrt srpskog džinsa

Tekstilna industrija u Srbiji nekad je bila u vrhu po broju zaposlenih, ali i po izvozu. Desetine hiljada žena u neizbežnim borosanama i plavim mantilima vredno su šile i krojile, a domaći tekstil je u vreme socijalizma ostvarivao znatne prihode od izvoza.

Vremena su se menjala, a početkom devedesetih u vreme ratova i sankcija fabrike tekstila su propale. Ogromne hale zvrjale su prazne, a Srbiju je preplavila uvozna odeća, prvo turska, pa odmah potom i kineska roba, jeftina i pristupačna i za najsiromašnije slojeve stanovništva. Stanje je u ovoj industriji postajalo je sve gore i gore, da bi lane postalo alarmantno.

 

Propast celog grada

Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca i vlasnik modne industrije Modus, upozorio je da crno tržište tekstila ostvaruje prihod od 1,5 milijardi evra godišnje, dok budžet Srbije zbog toga gubi oko 400 miliona evra samo na ime poreza.
 

Trenutno je u ovoj industriji zaposleno oko 32.000 ljudi, a zbog nelegalno uvezene robe 6.000 tekstilaca bi moglo ostati bez posla. Inače u protekloj deceniji bez posla je ostalo 70.000 tekstilaca što ovu industriju stavlja na neslavno prvo mesto po propasti. Novi Pazar je verovatno najtipičniji primer propasti jednog grada, jer je cela varoš krojila pantalone od džinsa.

Izobilje kvalitetne i moderne odeće od teksasa za male pare danas su samo lepa sećanja na prvu polovinu devedesetih godina prošlog veka. Tada je proizvodnja džinsa bila u ekspanziji, uvoz teksas platna dostizao je 24 miliona metara, a 150 proizvođača godišnje proizvodilo 20 miliona farmerki. Na tim poslovima bilo je uposleno 15.000 radnika, a mesečni promet na novopazarskoj pijaci bio je veći od 10 miliona evra.
 

Petnaestak godina kasnije uvoz teksas platna pao je na 1, 2 miliona metara, godišnja proizvodnja farmerki spala je na milion i na tržište ih plasira 50 proizvođača. U tim pogonima zvanično radi 1.000 radnika, a mesečni promet na pijaci sveo se na 50.000 evra. U odnosu na zlatni period džinsa sada je uposleno samo pet odsto kapaciteta.

- Štete loše vođene ekonomske politike su vidljive golim okom. Novi Pazar je do 2000. godine cvetao, a danas je to privredna pustinja - objašnjava dr Ljubomir Madžar.

Ne treba zaboraviti ni Arilje, mali Mančester u Srbiji, koji još kako tako preživljava i trudi se da ne doživi sudbinu Beka, Kluza, Centrotekstila. Prosečna plata u tekstilnoj industriji danas iznosi oko 15.000 dinara (oko 150 evra), a Vesna Vasiljković iz Privredne komore Srbije kaže da davanja državi treba da budu niža, jer je to upravo ono što su uradile zemlje u okruženju i samim tim su sa cenama postale konkurentnije od srpske tekstilne industrije.

Švercerski kanali

Poznato je da se domaći tekstilci najviše plaše jeftine kineske robe i šverca.
Po veličini finansijskog obima, nelegalni izvori i načini distribuiranja robe na crno mogu se razvrstati u četiri kategorije.
 

Prvi i najveći je prodaja kineske robe, koje se, po završetku postupka carinjenja, 90 odsto proda na buvljacima, pijacama i u kineskim radnjama za keš bez bilo kakvih knjigovodstvenih razduženja. Obim prodaje ove robe godišnje, iznosi više od 800 miliona evra.

Drugi veliki izvor predstavljaju komisione radnje, kojih u Srbiji trenutno ima oko 9.000. Srpska vlada je početkom prošle godine donela pravilnik o evidenciji prometa i usluga, koji je stupio na snagu u aprilu 2010, a koji je trebalo da uredi da poslovanje komisiona pređe u legalne tokove. Međutim, te odredbe se ne poštuju.

Treći veliki izvor je nelegalna proizvodnja koja se odvija u hiljadama malih radionica u Srbiji u kojima radi po pet-šest neprijavljenih radnika, a koje uglavnom šiju za buvljake, komisione, prodaju na crno po firmama...

Četvrti izvor je prividan izvoz za Kosovo jer se najveći deo robe koji pređe granicu raznoraznim crnim kanalima, najčešće čamcima preko Skadarskog jezera, vrati u Srbiju.

Najveći ulagači

Vreme će pokazati da li za našu tekstilnu industriju dolaze bolji dani nakon što je svetski poznata kompanija Beneton kupila niški Niteks. Najveći investitori na našem tržištu i pre dolaska Benetona su bile italijanske kompanije Golden lejdi i to fabrika u Beloševcu nadomak Valjeva, zatim Kalcedonija, koja je otvorila pogon u Zrenjaninu.

Italijanska firma Fjorentino spremna je da otvori svoj pogon konfekcije u Vlasotincima. Nemačka kompanija Falke otvara fabriku čarapa u Leskovcu. Turska kompanija Džins Istanbul izrazila je spremnost da otvori na proleće fabriku za proizvodnju odevnih predmeta od teksasa u Leskovcu.

Tekstilne kompanije iz Srbije počele su proizvodnju džempera i čarapa robne marke "metro" i time dobile šansu za izvoz u 29 zemalja.

U saradnji sa kompanijom Metro keš end keri beogradsko preduzeće Erkoknit (Er.Co.Knit) počelo je proizvodnju muških džempera pod imenom Metro robne marke "tejlor end san" dok je firma Soks BMD, takođe iz Beograda, pokrenula proizvodnju muških čarapa robne marke "autentik". Oba proizvoda već se nalaze u prodaji u Metro veleprodajnim objektima u Srbiji.

Kompanija Erkoknit plasiraće džempere marke "tejlor end san" i na tržište Hrvatske, za koju je dogovorena početna izvozna količina od 1.350 komada, a pregovara se i o izvozu u Bugarsku.

Tekstilci u Leskovcu i Novom Pazaru šansu za izvoz traže i na tržištu zemalja istočne Evrope. U ova dva grada, nekada poznata po tekstilnim fabrikama, a kasnije krizi koja je u njima nastala, nadaju se da će na tržištima Rusije, Belorusije, Poljske i drugih država bivšeg istočnog bloka uspeti da ožive fabrike tekstila. Poslednji posao koji su ugovorili je izvoz tekstila iz novopazarskih fabrika u Poljsku.