Prof. Zec: "Guverner igra loše"

"Nije bitno da li reaguju privrednici ili političari, već kakvu politiku vodi Narodna banka Srbije, a ona nije dobra," kaže za "Vesti" prof. ekonomije Miodrag Zec.

Privrednici su od guvernera Radovana Jelašića zatražili hitan sastanak kako bi razgovarali o nestabilnom kursu dinara prema evru. Ovaj im je odbrusio da se kurs ne dogovara na sastancima, već na tržištu, te da nema nameru da se sastaje sa predstavnicima raznih privatnih preduzeća. Dinar je u toku ove godine oslabio prema evru značajno, naročito u februaru, pod pritiskom recesije i krize u bankarskom sektoru. Rezultat je takav da imamo pat-poziciju.

Raste javna potrošnja Da li je budžet za 2010. socijalni ili razvojni? - Treba znati da je budžet pravljen u dogovoru sa MMF-om i da bi bez tog dogovora bio još gori. Ono što zabrinjava jeste to što rashodi rastu, što znači da nema reforme i smanjenja javne potrošnje. Pre tri godine su rashodi bili 40, pre dve 70, a ove 107 milijardi dinara. Kurs svakako nije razvojni, a nije iskreno ni socijalni. Naša državna kasa nema strukturu i vlada predlogom svima malo uzima i malo daje. Umesto toga, trebalo bi videti u šta vredi da država ulaže, a šta bi trebalo odbaciti. Za to nema političke hrabrosti i zato sve radimo linearno.

Da li mislite da je pritisak privrednika na guvernera Jelašića opravdan kad je reč o kursu?
- Nije bitno da li reaguju privrednici ili političari, već kakvu politiku vodi Narodna banka Srbije. A ta politika nije dobra.

Zbog čega?
- Kurs treba da slobodno pliva, a centralna banka u krajnjoj instanci utiče na njega. Kurs treba da bude odnos ponude i potražnje za devizama, kao i uvoza i izvoza.

U Srbiji to nije slučaj, jer NBS interveniše novcem koji dobija zaduživanjem kod Međunarodnog monetarnog fonda i iz privatizacionih prihoda. To nije slobodan kurs koji pliva, odnosno pliva sa pomagalima. Recimo, cene su za poslednje dve godine otišle dva puta naviše, a kurs je porastao za 50 odsto. To nije realno stanje.

Kako onda udovoljiti uvoznicima koji žele jak dinar i izvoznicima koji priželjkuju slab dinar?
- Postoje tri struje zainteresovanih za kurs. Prvi jesu uvoznici, veoma moćni u ovoj zemlji i oni ohrabruju jak dinar. Izvoznici, sa druge strane, žele slabiji dinar kako bi dugoročno mogli da izvoze, ali su oni u manjini i otuda i nije čudo što nam je izvoz slab. Treća grupa su građani koji imaju ušteđevinu u evrima, a oni su na najvećem gubitku jer zbog apresiranog dinara danas za 100 evra mogu da kupe mnogo manje nego pre godinu ili dve.

Da li je održiva odbrana kursa kakvu vodi NBS?
- Srednjoročno jeste, ali se država takvim tempom zadužuje da je dužnička kriza sve izvesnija. To nije samo zbog precenjene vrednosti dinara, ali je i kurs deo problema.

Šta NBS može da učini, uzevši u obzir njene nadležnosti i okolnosti u zemlji?
- Može da pusti da kurs zaista pliva slobodno, dakle da drastično padne i bude realan odnos ponude i tražnje i uvoza i izvoza.

Politika vodi ekonomiju Da li mislite da su i ovako male budžetske uštede održive u idućoj godini, bez rebalansa? - To, na žalost, uopšte ne zavisi od ekonomskih, već od političkih prilika. Ako neko sedne na neki put ili prugu, opet će država gasiti požar budžetskim novcem. Svaki budžet je održiv ako za tim ima političke volje. Kad novca nema, onda ga nema i nema sedenja na pruzi koje će stvoriti novac.