Država građanima kamen oko vrata

U predizbornoj godini političari izbegavaju da vuku nepopularne poteze, ali ako to ne učine, javnost će i dalje biti u stanju duboke anestezije, a privreda će nastaviti da tone u ambis komplikovanog poreskog sistema i prevelike javne potrošnje. To procenjuje Srđan Egić, doktor ekonomskih nauka i autor nedavno objavljene knjige "Ljudi za Evropu", koja se može čitati i kao uputstvo sa praktičnim savetima za zapošljavanje.

Egić, između ostalog, predlaže dugoročno zapošljavanje na javnim radovima po modelu sličnom onom koji je Amerika primenila tridesetih godina prošlog veka.
 

Knjiga "Ljudi za Evropu" govori o problemu nezaposlenosti. Kako to pitanje rešiti u Srbiji?

- Neophodna je reforma zakonodavstva kako bi bilo olakšano zapošljavanje. Današnje odredbe Zakona o radu, pa i sudska praksa, onemogućavaju pokretljivost radne snage. Treba odmah krenuti u seču javne potrošnje i pojednostavljivanje propisa u privredi kako bi se država skinula sa vrata preduzećima i običnim građanima. Na primer, uvedena je nekakva taksa za pošumljavanje koju treba da plaća svako pravno lice iako nema nikakve veze sa šumama. To stvara konfuziju i osećaj pravne nesigurnosti. Važno je i povećati ulaganje u obrazovanje i osluškivati potrebe tržišta za radnom snagom. Akcenat treba staviti na veštine nasuprot učenju napamet.

U Srbiji ima milion nezaposlenih, milion i po penzionera, nekoliko stotina hiljada građana ne prima platu ili radi samo za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Šta Vlada Srbije čini kako bi promenila ovu sumornu sliku?

- Uporedio bih napore Vlade sa šminkanjem i doterivanjem mlade pred venčanje. Lakiraju se nokti, blajha kosa, nadograđuju trepavice... Opčinjena rodbina, odnosno biračko telo, do samog venčanja, odnosno izbora ne shvata da je mlada u stvari starica sa nogama zahvaćenim gangrenom, da slabo vidi i čuje... Da svadba ne bi bila sahrana, treba da amputiramo bolesno tkivo. Siromaštvo nezaposlenih odmah treba rešiti po Ruzveltovom modelu iz SAD tridesetih godina prošlog veka - zaposliti ih na javnim radovima, ali ne kao dosad uz mizeran budžet i sporadično, nego višemilionskim nacionalnim komunalnim i infrastrukturnim projektima.

Najgori smo u regionu po prosečnoj plati od 35.000 dinara, zbog čega smo se toliko srozali?

- Saldo na kraju meseca ili godine najbolje govori o stanju države. Taj broj je razlika između proizvedenog i prodatog i uvezenog ili kupljenog. Sve dok pokušavamo da trčimo sa tegovima na nogama i rukama, odnosno sa lošim zakonima, nejasnim poreskim sistemom i negativnom selekcijom, samo ćemo sve više i više zaostajati.

Premijer Mirko Cvetković je izjavio da je Srbija statistički izašla iz krize. Šta mislite o tome?

- Kada su premijera Luksemburga i predsedavajućeg Evrogrupe Žan-Kloda Junkera pitali da li zna šta EU planira da uradi da bi rešila deficit i finansijsku krizu, spremno je odgovorio: "Apsolutno znamo, samo nam niko još nije rekao kako da pobedimo na izborima pošto to uradimo!". Iluzorno je smatrati da nema promena, ali neke promene su moguće i bez straha da će to ugroziti rezultate na izborima. Na primer, svi bi pozdravili skraćivanje rokova iz Zakona o upravnom postupku. Osnovni rok je još 60 dana, kao da pisma putuju zapregama ili dimnim signalima, pa predmeti ostaju nerešeni godinama.

Da li je moguće iskoreniti zapošljavanje po partijskom ključu u javnim preduzećima?

- Moguće je jer je Srbiji potrebna elita koja ima čeličnu volju i hrabrost da prekine začarani krug donacija, "projekata", korupcije, poklona, besciljnih sastanaka, saopštenja, pisanja "strategija", pravljenja skupih beskorisnih sajtova, subvencija rasipničkim preduzećima i raspikućama. Potrebna je elita koja ne želi da vlada nego da menja Srbiju. Povlačenje države iz sektora u kojima nema šta da radi i depolitizacija preostalih javnih preduzeća bi značila uštedu za budžet, bolje usluge za građane i manje opterećenje preduzeća porezima.

Bez političke veze, znači, nema posla?

- Medicinske sestre i tehničari u Ljuboviji su volontirali u domu zdravlja nadajući se da će se zaposliti. Ali, vlast u ovom gradu je već usavršila sistem SIS ("samo sebi i svojima") i po tom principu su sprovedeni konkursi za zapošljavanje u dečjem vrtiću, biblioteci, organima uprave, bolnici... Nepotizam je u Srbiji prihvaćen kao nešto sasvim normalno.

Postoji li javno preduzeće u Srbiji koje biste izdvojili po uspešnom poslovanju?

- Retki su primeri uspešnog poslovanja u javnim preduzećima koji bi prošli iole ozbiljniji test po kriterijumima velikih svetskih kompanija. Uspeh je obično rezultat pojedinačnog truda i genijalnosti direktora. Objektivna ocena rada ovih preduzeća je nemoguća zbog mrene partijskih uticaja, budžetskih pojaseva za spasavanje i prekomernog zapošljavanja koje iskrivljuje rezultate poslovanja.

Zbog čega je privatizacija u Srbiji pala na popravni ispit?

- Model privatizacije nije bio naročito loše zamišljen, ali korupcija i dvosmisleni propisi su doveli do razarajućih grešaka kada je reč o kontroli izvršenja preuzetih obaveza iz kupoprodajnih ugovora. Put do pakla za neka preduzeća i njihove radnike bio je popločan zaista dobrim namerama onih koji su sprovodili privatizaciju. Pojedinačne neuspehe nikako ne treba poistovetiti sa samim procesom privatizacije koji je jednostavno neophodan na našem putu prelaska iz propalog socijalističkog modela upravljanja u tržišno-kapitalistički.