Vlada "ulepšava" podatke o krizi
Vlada na više načina može da frizira statistiku i tako ubedi narod da živi u manjoj krizi od one koju oseća na sopstvenoj koži. Umesto u evrima, ekonomske pokazatelje iskazuje u dolarima, friziranjem BDP-a smanjuje i budžetski minus i javni dug, a izbacivanjem uticaja inflacije na nivo siromaštva prikazuje manji broj siromašnih… Ekonomisti kažu da Vlada podacima pristupa i selektivno pozivajući se na period sa većim rastom.
U friziranje podataka u krizi sumnjalo se više puta. Prvo je grupa ekonomista na čelu sa Stojanom Stamenkovićem izašla sa procenom da je pad BDP u 2009. bio dva puta veći od zvaničnog, te da je godina završena sa minusom od 6,2 odsto.
U kabinetu premijera poručili su, međutim, da su za Vladu relevantni samo podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZZS), koji govore da je BDP pao za 3,5 odsto.
Neposredno potom, učinilo se da premijer više ne veruje ni statistici. RZZS je izašao sa podatkom da je stopa nezaposlenosti u aprilu 2011. iznosila 22,2 odsto - tri odsto više u odnosu na kraj 2010, ali je premijer Cvetković ipak tvrdio da broj zaposlenih raste.
"Nema govora o greškama"
Zamenik direktora RZZS Miladin Kovačević kaže da nema govora o pogrešnim podacima u toj instituciji.
- Mi smo u žiži MMF-a, Eurostata, Ujedinjenih nacija. Podležemo ozbiljnim standardima i nijedna institucija ne može da utiče na naš rad - izričit je Kovačević. |
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, kaže da Vlada može da doteruje podatke koji su pod njenom kontrolom, pre svega one o javnim prihodima i rashodima, ali i da utiče na Zavod za statistiku ili Narodnu banku jer su to dva najvažnija izvora statističkih podataka.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, tvrdi da se svaki statistički podatak može prikazati kao netačan.
- Najlakše je BDP prikazati većim. Na taj način dobijate manji minus u budžetu, ali i javni dug, koji se računaju kao procenat BDP. Možete se igrati i sa inflacijom, mada ne verujem da se to radi u Srbiji. Recimo, ako hrana u rastu inflacije učestvuje sa 40 odsto, onda smanjenjem ovog pondera imate i manju inflaciju - kaže za “Blic” Fabris.
Da bi život pokazala lepšim, Vlada se počela igrati i valutama. Dugo se spoljni dug pratio u dolarima.
- Sada ga iskazuju u evrima jer lepše zvuči da smo zaduženi za dvadesetak milijardi evra, nego za 30 milijardi dolara. Takođe, linija siromaštva je dugo na nivou od oko 8.000 dinara, a to što je inflacija sve veća i što bi po tom osnovu broj siromašnih rastao, niko ne uzima u obzir - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
