Beograd najgori po građevinskim dozvolama
Zrenjanin ima najbolju proceduru za izvršenje ugovora, a u Beogradu se najduže čeka na građevinske dozvole u konkurenciji 22 grada jugoistočne Evrope, objavila je Svetska banka.
U izveštaju o uslovima poslovanja u jugoistočnoj Evropi, gradovi Srbije su najlošije rangirani u pogledu izdavanja građevinskih dozvola uprkos Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. kojim je taj pročes pojednostavljen.
Situacija, međutim, nije ujednačena - najlošija je u Beogradu, u kojem se na građevinsku dozvolu sada čeka skoro godinu dana, pet meseci duže nego 2008, kada je objavljen prethodni izveštaj Svetske banke, koji meri napredak u reformama u četiri oblasti - procedure za pokretanje firmi, za izdavanje građanskih dozvola, upis imovine i sudsko izvršenje ugovora.
U konkurenciji 22 grada Srbije, Bosne Hercegovine, Albanije, Crne Gore i Moldavije, Kruševac je za samo jedno mesto bolji od Beograda po izdavanju građevinske dozvole, Užice je na 16. mestu, a Vranje i Zrenjanin dele 13. poziciju. U Vranju, kako se navodi, dozvola sada može da se dobije za šest meseci, što je tri meseca brže nego pre tri godine.
Ekonomista Svetske banke Tea Trumbić kazala je za Betu i EurAktiv da je u ovoj oblasti nekoliko gradova ostvarilo napredak zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, dok je u nekim drugim uočen problem u pogledu navikavanja agencija, ali i kompanija, na nove uslove.
Na pitanje zašto je situacija i dalje loša uprkos usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine kojim je trebalo da izdavanje dozvola bude pojednostavljeno, ona je kazala da je za primenu zakona uvek potrebno vreme, a ukazala je i na nejasnoće u primeni odredbi o pretvaranju prava korišćenja u svojinska prava.
U Bitolju najlakše do dozvole
Dobijanje građevinske dozvole najlakše je u makedonskom gradu Bitolju, u kojem je za to potrebno 96 dana, po čemu se Bitolj našao na 27. mestu u svetu.
Celokupna procedura izdavanja građevinskih dozvola najlakša je u Nikšiću u Crnoj Gori. Troškovi tog posla najviši su u Podgorici - 2.132 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 140.000 dolara, a najniži u moldavskom Baltiju - 110 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 1.852 dolara.
Gradovi u Srbiji su generalno gledano skupi kada je reč o građevinskim dozvolama, pa ti troškovi iznose tri četvrtine troškova svih procedura u protivvrednosti od 83.278 dolara.
Zrenjanin najefikasnije rešava sporove
S druge strane, u Zrenjaninu je najefikasniji sud u regionu za rešavanje privrednih sporova i izvršenje ugovora. Tamo je, kako se navodi, potrebno 10 meseci za tu proceduru, što je isto kao u SAD.
"U Zrenjaninu se koriste informacione tehnologije kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik i upravljanju sudom. Preduzetnici takođe mogu da se opredele za sistem alternativnog rešavanja sporova (medijacija), kojim je smanjen broj predmeta u radu", navodi se u izveštaju.
Da je dobar rezultat postignut zahvaljujući rešenjima koja su primenjena u toj lokalnoj zajednici pokazuje činjenica da se u Srbiji nalazi i jedan od najsporijih sudova u regionu - u Kruševcu, gde postupak može da traje i dva puta duže nego u Zrenjaninu.
Po izvršenju ugovora, najlošiji je Prizren, gde se nalazi jedini privredni sud na Kometu. Najduža procedura zabeležena je u Mostaru - četiri godine.
Idealan balkanski grad
Hipotetični grad u jugoistočnoj Evropi, koji bi primenio najbolju praksu regiona u svakoj od oblasti koja je obuhvaćena izveštajem, bio bi 6. na listi 183 svetske privrede.
U njemu bi za osnivanje preduzeća bilo potrebno tri dana i samo tri procedure, kao u Skoplju, za upis imovine trebalo bi pet dana, kao u moldavskim gradovima Balti i Kišinjev, a izvršenje ugovora trajalo bi 290 dana, kao u makedonskom Tetovu.
Troškovi pokretanja preduzeća bili bi 1,5% prihoda po stanovniku, kao u Pljevljima u Crnoj Gori, a troškovi upisa imovine iznosili bi 0,52% vrednosti imovine, kao u Prizrenu.
