Kupovna moć u Srbiji 65% ispod evropskog proseka
Prosečna kupovna moć u svim zemljama zapadnog Balkana ispod je proseka EU, pokazuju podaci Eurostata, koji objavljuje statističke podatke iz država članica, država izvan Evropske unije i međunarodnih organizacija - pri čemu je Srbija, za razliku od priče političara kako nam je sjajno - realno pri dnu skale, sa 65 odsto ispod evropskog proseka.
Jadniji od nas su samo BiH, gde je kupovna moć veoma niska i 70 odsto je slabija od prosečne kupovne moći EU, i Albanija, koja ima za jedan bod lošiju kupovnu moć.
Od ostalih zemalja u okruženju, Crna Gora je 60 odsto ispod proseka, dok je najbolja situacija u regionu u Hrvatskoj, koja je 39 odsto ispod prosečne kupovne moći EU.
Evropski prosek u kupovnoj moći čine Španija, Italija i Kipar. Najbogatija zemlja EU je Luksemburg, a najsiromašnija Bugarska. Ispod evropskog proseka od 10 do 20 odsto su Slovenija, Malta, Grčka, Portugal, Češka.
Luksemburg i Holandija imaju kupovnu moć jednu trećinu iznad prosečne kupovne moći građana EU. Nešto manje, jednu četvrtinu iznad proseka EU, imaju Danska, Irska, Austrija, Švedska. Slede Nemačka, Belgija, Finska i Velika Britanija. Deset odsto iznad evropskog proseka kupovne moći je i Island.
Slovačka je oko 25 odsto od evropskog proseka. Slede zemlje koje su od 35 do 40 odsto ispod evropskog proseka, a to su Estonija, Mađarska, Poljska, Letonija i Litvanija.
