Srbija će tek da se zadužuje
Nedostatak para u budžetu Srbije sve je očigledniji. Taj manjak se za sada puni novim kreditima, najviše kroz prodaju državnih vrednosnih hartija, što je najskuplji vid zaduživanja. Istovremeno, deficit, odnosno razlika između prihoda i rashoda sve je veći, pa je sa 30 milijardi dinara, zaključno sa aprilom narastao na 45 milijardi.
Kratkoročni interes kapitala koji je ušao u kupovinu hartija od vrednosti (HOV) doneo je jačanje dinara bez realnog pokrića, tako da ekonomisti vide dvostruku štetu: skupe pozajmice zato što je prosečna kamata koju država plaća kupcima HOV oko 13 odsto i velike probleme za izvoznike zbog precenjenog dinara, iako je izvoz nasušna potreba Srbije.
- Mnogi razložni ekonomisti su upozoravali na moguće problem još prilikom donošenja ovakvog budžeta. Sadašnje stanje sa slabim punjenjem državne kase i sve većim troškovima ne iznenađuje. Skresati sada Vladi kako loše radi ništa posebno ne znači, to neće doneti više novca, a sve što se događa je očekivano - ocenjuje dr Danijel Cvjetićanin.
Budžet je projektovan u skladu sa procenom da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. iznositi tri odsto, a da će inflacija biti u okviru od 4,5 odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Već sada se, a tek smo na pola godine, javljaju ozbiljne pukotine u toj projekciji.
Budžet za ovu godinu se uglavnom drži fiskalnih pravila, ali postoje izazovi da se to otme kontroli. Presudno je da se izbegnu bilo kakve ad hoc promene poreza i ad hoc promene u potrošnji - ocena je dr Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta.
Osnovna tri poreska izvora (PDV, akcize i carine) naplaćena su u aprilu u iznosu od 40,9 milijardi dinara, što je nominalno više za dva, ali je realno manje za jedanaest odsto u odnosu na april prošle godine. Izdaci budžeta su povećani za više od 14 procenata i jedino su ispod prosečan rast imali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
- Država nema dovoljno novca i jasno je da se zadužuje, čak i radi izmirenja tekućih obaveza. Na planu transformacije javnog sektora je urađeno malo, a nema jasnog plana šta će biti sa podržavljenim preduzećima poput "Magnohroma“ i svih sličnih. Te firme troše dosta novca iz budžeta jer same ne mogu da opstanu i zato imamo veći trošak, sve više kreditnih obaveza i privid socijalnog mira. Država u predizbornoj godini kupuje vreme - reči su dr Saše Đogovića iz Instituta za tržišna istraživanja.
