Srpske neimare ugušila birokratija

Za Branislava Grujića kažu da je jedan od najuspešnijih srpskih privrednika u svetu i, svakako, najjači srpski igrač u Rusiji. Suvlasnik je i predsednik kompanije PSP-Farman Holding iz Ženeve, jedne od pet najvećih građevinskih firmi u Moskvi i Moskovskoj oblasti koja, osim u Ruskoj Federaciji, još posluje i na teritoriji Belorusije, Ukrajine, Belgije, Italije i Srbije. Kompanija zapošljava više od 3.000 ljudi i dosad je izgradila više od milion kvadrata poslovnog, proizvodnog i stambenog prostora.

Branislav Grujić, privrednik

Da li je tačan podatak da u Moskvi i Moskovskoj oblasti trenutno gradite 400.000 kvadratnih metara, i o kakvim projektima je reč?

- Tačno je da gradimo oko 400.000 kvadratnih metara u ovom trenutku. Gradimo hotel Interkontinental u Tverskoj ulici, hotel Regent i poslovni centar na Olimpijskom, poslovni centar u Vavilovoj ulici, šoping mol Fararon u gradu Čehov, u trećoj fazi su fabrike sireva... Svi ovi objekti su vrlo složeni i specifični tako da je naš inženjerski tim svakog dana suočen sa velikim izazovima da ih u najkraćem mogućem roku završi. Inače smo vrlo ponosni na BEXEL, sistem koji je kod nas iznedren i koji smo uspeli da testiramo na sebi i uvedemo ga kao novi proizvod koji možemo da prodajemo u celom svetu.

Naši građevinski radnici i stručnjaci su nekad bili na ceni svuda u svetu, šta se u međuvremenu promenilo pa su mnoge firme stavile katanac na bravu?

- Snaga građevinarstva u svim zemljama je proporcionalna ekonomskoj snazi zemlje iz koje dolazi. Izvanrednu poziciju koju nam je ostavila stara Jugoslavija svi zajedno smo proćerdali. Nema više velikih srpskih firmi koje bi preuzele funkciju glavnog izvođača i koje bi pomogle stotinama malih podizvođača i proizvođača da se uključe u izvođenje velikih projekata...

O koji kamen se još spotičemo?

- Činjenica je da nema uopšte radova u Srbiji na kojima bi bilo moguće školovanje mladih inženjera, tehničara i radnika, koji bi posle dobijanja neophodnog iskustva mogli da konkurišu za poslove u inostranstvu. Pojedinačno su naši stručnjaci i radnici i dalje vrlo kvalitetni i uspevaju da nađu posao širom sveta.

Poslednjih godina svedoci smo javašluka u srpskom građevinarstvu. Šta treba uraditi?

- Građevinarstvo je ogledalo društva, tako da ono nije ni bolje ni gore od ostalih grana. Uveren sam da za vrlo kratko vreme celokupna sfera koja reguliše investicionu gradnju može da bude dovedena u red. To bi značilo ubrzanje procesa dobijanja dozvola, kao i poštovanje procedura kvalitetne gradnje. Trenutno je ceo naš sistem u građevinarstvu toliko administrativno usložnjen da ne omogućava nijednom učesniku normalan rad.

Da li možete da napravite paralelu između Srbije i Rusije, odnosno Evrope, kada je reč o dobijanju građevinske dozvole?

- U svim zemljama u kojima radimo je građevinska dozvola tehnički dokument, a ne imovinsko-pravni kao u Srbiji. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, ali investitor precizno zna koliko mu vremena treba. Građevinska dozvola u najvećem broju zemalja se dobija na nivou maksimuma idejnih projekata. Investitor ima odrešene ruke i za izmene rešenja. Kod nas promena čak i minornih detalja zahteva izmenu građevinske dozvole. Princip u svetu je da se znaju bitni elementi, kao što su konstrukcija, fasada, a sve ostalo je odgovornost projektanata, izvođača i komunalnih organizacija. Kod nas je to problem u velikoj meri, a najčešće zbog propisa koji su ostali iz vremena kada je sva investiciona gradnja bila društvena.

Koje je rešenje?

- Nadam se da će Zakon o upravnom postupku iz 1991. godine, koji je sad u postupku izmene, pomoći da se makar posle dobijanja rešenja od jedne državne službe ne uđe u višemesečno čekanje njegove pravosnažnosti. Stranim investitorima je čudno da mogu da dobiju rešenje i da posle toga godinama čekaju da se državni organi dogovore ko je u pravu.

Vi ste potpredsednik Upravnog odbora Asocijacije privrednih komora Rusije i Srbije i kopredsednik ste Rusko-srpskog biznis dijaloga (RSBD). Kako ocenjujete privrednu saradnju dveju zemalja?

- Kako rekoše na susretu, naš predsednik Boris Tadić i ruski premijer Vladimir Putin, ekonomska saradnja nema limite. Imamo izuzetno pozitivan trend u saradnji koja je u mnogim delovima izvanredna.

Koja je neiskorišćena šansa Srbije u ekonomskoj i privrednoj saradnji sa Rusijom?

- Mi se tek učimo kako da jedni sa drugima partnerski radimo i mislim da ima mnogo državnih aranžmana u oblasti energetike gde će biti velikih rezultata... Na polju privatnih investicija na prvom mestu su poljoprivreda i prehrambena industrija, ali i drvna i tekstilna.

Šta je to što Rusija najviše uvozi, odnosno, šta bi Srbija mogla da ponudi tom tržištu?

- Rusija je ogromni uvoznik svih proizvoda široke potrošnje i prehrambenih proizvoda. Tako da svaki dobar proizvod koji se već sada prodaje u Rusiji je kandidat da može da se pokrene njegova proizvodnja i tamo. Mnogi zapadni investitori rade tako što pokreću proizvodnju u Srbiji za izvoz na rusko tržište. Međusobna razmena je u stalnom porastu.
 

Poznato je da imate dobre kontakte i veze sa ruskim političkim vrhom, a neki tvrde da ste se rukovali čak i sa predsednikom Medvedevim.

- Ne bih precenjivao ulogu i moć naših poslovnih ljudi, kako u Rusiji, tako i širom sveta, ima ih dosta koji imaju kontakte. Ako dugo radite, neminovno je da se sretnete sa vodećim ljudima iz svih sfera života. Mi se svi trudimo da budemo dobri predstavnici našeg naroda na tuđoj teritoriji...

Izjavili ste da je krajnje vreme da vlast i privrednici u Srbiji sednu za sto i utvrde pravila igre. Da li je došlo do tog susreta?

- Nažalost, stvorena je takva atmosfera da onemogućuje kvalitetnu saradnju s onim delovima društva koji imaju svest da Srbija treba da bude uređena država. Svi susreti i inicijative su u velikoj meri obesmišljeni i obeshrabreni načinom kako se u javnosti interpretiraju. Doveli su nas dotle da je svaki srpski privrednik oličenje nečeg lošeg, a svaki inostrani - spasilac Srbije. Mogućnost partnerstva javnog i privatnog sektora, koja se primenjuje svuda u svetu, gurnuta je u ćorsokak.

Šta zamerate srpskim privrednicima i političarima?

- Zameram isto što i sebi lično, a to je naša kratkovidost, jer nismo svi sebe naterali da našu zajedničku kuću Srbiju očistimo, sredimo i dovedemo na nivo organizacije koji je neophodan da bi se nesmetano razvijala. Svako gleda svoj kratkoročni, najčešće mali interes. Ponašamo se kao čovek koji se čudi zašto mu je konj crkao, a on ga taman naučio da gladuje.
 

Gotovo pre svih predvideli ste ekonomsku krizu. Koliko vremena je još potrebno da bi Srbija iz nje izašla?

- Svetska ekonomska kriza je ono što je samo doprinelo da ogoli naše nezavršeno tranziciono stanje. Svet se oporavlja i svi očekuju bolju 2012. godinu, a Srbija mora da se okrene sebi i sređivanju tehnološkog sistema funkcionisanja države, koji nije i ne sme biti politizovan, kao i da oživi industriju. Ne smemo da dozvolimo da budemo zemlja siromašnih ljudi bez perspektive i bez izlaza, kad to jednostavno nije tačno. Srbiji je neophodna reforma industrije i buđenje preduzetničkog duha.