Prezadužena Evropa (2): Građanima dugovi, bankarima bonusi
Izveštaj Saveta Evrope "Prezaduženost država: opasnost za demokratije i ljudska prava" upozorava da banke sad ponovo dele bonuse, tj. milionske nagrade svojim direktorima, dok građani zbog državnog deficita moraju da stežu kaiš. Izvestilac Saveta Evrope Piter Omtzigt ističe da su države 2008. godine spasavale banke novcem poreskih obveznika, a da sad od banaka moraju da pozajmljuju isti taj novac - ali sa većim kamatama - kako bi smanjile manjak u državnim kasama. Omtzigt u svom izveštaju upozorava da svemoćni finansijski centri prete da ukinu prezadužene države.
- Izgleda da države danas više nemaju sredstava da ispune svoje obaveze kad je reč o zdravstvenim uslugama i penzijama za "bejbi-bum" generaciju koja stari... Mislim da je vreme da države ponovo dobiju svoju ulogu regulatora i da se označe nove granice između države i privatnog sektora - poručuje izvestilac Saveta Evrope.
Dužnička kriza
Iako evropska pravila predviđaju da države mogu da podnesu zaduženost u maksimalnoj vrednosti od 60 odsto ukupnog bruto društvenog dohotka, većina evropskih zemalja je premašila ovu granicu.
Zvanične statistike kažu da je prošlu godinu Italija završila sa dugom od 131 odsto, Grčka - 129 odsto, Island - 125 odsto, Irska - 125 odsto, Belgija - 103 odsto, Portugal - 93 odsto, Francuska - 92 odsto... Kad se zna da je zaduženost SAD dostigla oko 96 odsto, onda je jasno zašto brojni analitičari govore o "tempiranoj bombi" nove ekonomske krize. |
Omtzigt predviđa da će se demokratski sistemi naći u opasnosti od jačanja populističkih pokreta ako finansijska tržišta nastave da kontrolišu države umesto da bude obrnuto.
- Jasno je da je veliki deo vlasti prešao u ruke svetskih finansijera i u privatni sektor, ali država mora da ostane glavni regulator i garant vladavine prava u demokratiji, garant osnovnih prava i dobrog funkcionisanja tržišne ekonomije - ističe izvestilac Piter Omtzigt.
Vlast i moć suverenih država tim je manja što su zaduženije, a bukvalni gospodari sveta i sudbine čitavih naroda su tri američke agencije za finansijsko ocenjivanje preduzeća i država: "Standard & Poor's", "Moody's" i "Fitch".
Ako jedna od njih oceni da neka zemlja ne može da vrati svoje dugove, na finansijskom tržištu niko više neće hteti da otkupi te dugove i loše ocenjena zemlja će se naći u situaciji u kakvoj je sada Grčka. Nema, međutim, garancije da su ove tri agencije objektivne i da nikad ne zastupaju nečije interese.
Prozivka MMF-a
Omtzgit proziva i MMF. Njegovi predstavnici dođu u neku zemlju, donesu direktive koje se svode na to da većina stanovništva treba da se sroza u bedu kako bi se rešili finansijski problemi. Pritom MMF ne razgovara sa bilo kojim predstavnikom naroda. Jedini sagovornik je vlada koja nema izbora osim da primi naredbe.
|
Omtzigt upozorava i da su brojne države, kao na primer Grčka, godinama frizirale svoje bilanse ne prikazujući stvarno stanje finansija i ne uračunavajući rizična ulaganja svojih banaka. Parlament i građane niko ni za šta nije pitao da bi se sada od njih tražilo da se žrtvuju i trpe.
Prvi deo: Preti nam novi kolaps
