Prezadužena Evropa (1): Preti nam novi kolaps
Pariz, London i Berlin traže da budžet EU za period od 2014. do 2020. godine bude zamrznut što bi opasno moglo da oslabi "evropsku konstrukciju". Ove zemlje već su uputile oštre kritike komesaru EU za budžet Janušu Levandovskom kada je prošle srede predstavio nacrt budžeta za iduću godinu tražeći povećanje za 4,9 odsto ili 132,7 milijardi evra.
Poruka Nemačke, Velike Britanije i Francuske je više nego jasna: nema pokrivanja dugova državama EU čije administracije troše više nego što imaju.
Plaćaju tuđe račune"Građani mogu u jednom trenutku da shvate da plaćaju veće poreze kako bi platili tuđe račune, pogotovu račune onih država koje su se ponašale neodgovorno. Iz ovoga bi mogao da proizađe širok pokret koji bi odbacio saradnju između evropskih država i doveo u opasnost evropski projekat", upozorava se u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. |
Da prezaduženost država EU može da bude fatalna za evropski projekat i upozorava izveštaj PS Saveta Evrope usvojen u aprilu. Izvestilac, holandski poslanik Piter Omtzigt upozorava da bi prezaduženost država mogla bi da ojača antievropske, takozvane suverenističke političke pokrete krajnje desnice.
Mehanizam evropske solidarnosti koji je sada na snazi podrazumeva da se iz evropske solidarne kase pomogne svakoj državi članici koja ne može da vrati svoj dug.
Izveštaj podseća da je većina zapadnih zemalja daleko prešla gornju granicu zaduženosti države koju je propisao Pakt za stabilnost i razvoj Evropske unije, a koja treba da iznosi najviše 60 odsto ukupnog društvenog bruto prihoda.
Izvestilac Omtizigt zaključuje ono što svaka domaćica u svim državama EU konstatuje kada odlazi u nedeljno snabdevanje u supermarket i shvati da za istu sumu novca može da kupi sve manje robe: "Kvalitet života Evropljana ubrzano opada". U svom izveštaju on dodaje da su zbog prezaduženosti država "ne samo dovedene u pitanje perspektive daljeg razvoja već su u opasnosti i same osnove ekonomskog poretka u Evropi".
Analizirajući uzroke prezaduženosti država izvestilac Saveta Evrope opisuje zapravo kako su postojeća pravila međunarodnog finansijskog poslovanja omogućila bankama i berzanskim spekulatorima da prosto rečeno opljačkaju države demontirajući državne sisteme i prenoseći vlast sa državnih na finansijske centre moći.
Država ih spasla bankrotstvaIzvestilac Saveta Evrope upozorava da banke sada dele takozvane bonuse odnosno milionske nagrade svojim direktorima i zaposlenima uprkos tome što građani zbog prezaduženosti države moraju da stežu kaiš. Ukoliko ih neko kritikuje banke jednostavno, kao recimo u Velikoj Britaniji, zaprete da će promeniti državu - iako ih je ta ista država spasila od bankrotstva. |
On podseća da su sve zapadne države spasavale banke koje su izgubile milijarde zbog kupovine bezvrednih, takozvanih toksičnih akcija na berzama. Iz državnih budžeta pod minimalnim kamatama vlade su bankama pozajmljivale milijarde evra dobijene od poreskih obveznika i to pod minimalnim kamatama. Države su tako ispraznile svoje kase i opasno povećale deficite u svojim budžetima. Da bi smanjile deficite one se sada zadužuju kod istih banaka koje im sad zauzvrat pozajmljuju onaj isti novac s početka priče o spasavanju ali sa znatno većom kamatom praveći tako dobar posao.
Sutra: Banke jače od države
