Prelazni sporazum obara cene
Najviše koristi od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma imaće potrošači, jer će roba iz zemalja EU biti jeftinija, i izvozno orijentisani pojedinci, a taj ugovor sa Evropskom unijom uticaće i na privlačenje stranih investicija, smatraju domaći stručnjaci.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je da će odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma uticati povoljno na privlačenje stranih investitora u Srbiju jer predstavlja garanciju da će poslovni ambijent u Srbiji biti usklađen sa standardima koji postoje u Evropskoj uniji.
"Naša jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma bila je, na kraći rok, trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži vremenski period", izjavio je Bugarin Tanjugu.
Prema njegovim rečima, tek odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, zahvaljujući režimu dijagonalne kumulacije porekla roba, proizvođači i investitori u punoj meri mogu iskoristi mogućnosti koje pruža zone slobodne trgovine Zapadnog Balkana, odnosno CEFTA.
To će u praksi značiti da će sirovine ili delovi koji su uvezeni sa tržišta CEFTA i ugrađeni u proizvode u Srbiji, sada pri izvozu u EU imati tretman domaće robe i neće podlegati carini.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević je izjavila da, posle odluke o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma u ponedeljak, Srbija ulazi u prvi ugovorni odnos sa Unijom.
"Dobijamo ugovornu vezu, u smislu liberalizacije trgovine, sa krajnjim ciljem da formiramo zonu slobodne trgovine, što znači da nema nikakvih carina, nikakvih drugih vrsta ograničenja na robu koja dolazi u Srbiju i koja izlazi iz Srbije", rekla je Miščevićeva za Radio-televiziju Srbije.
Ona je istakla da će korist od primene trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju najviše imati potrošači jer će roba sa tržišta EU, koja je boljeg kvaliteta, sa manjim carinama ulaziti na teritoriju Srbije.
"Ta roba će konkurisati domaćim proizvodima koje već imamo na tržištu i teraće i trgovine i proizvođače da snižavaju cenu, a povećavaju kvalitet", rekla je Miščevićeva.
Prema njenim rečima, to što je Srbija godinu dana jednostrano primenjivala Prelazni sporazum će sada doneti prave rezultate. "Jednostrana primena je Srbiji donela finansijsku štetu, ali i korist jer će se iskustvo u primeni zaračunavati na sve ostale korake, a naredni je podnošenje kandidature za članstvo, gde će to iskustvo biti jedan veliki plus za Srbiju, jer bez njega ne možete da dobijete status kandidata", ocenila je Miščevićeva.
Odmrzavanjem sporazuma mogu biti zadovoljni i poljoprivrednici koji su u EU do sada izvozili polovinu od ukupnog izvoza Srbije u oblasti poljoprivrede. Analitičari navode i da će dvostrana primena sporazuma, zbog sigurnosti izvoza iz Srbije u Uniju, pozitivno uticati i na privlačenje stranih investicija.
Vlasnik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić očekuje da će deblokada sporazuma omogućiti bolju realizaciju poslovnih veza srpskih privrednika, kao i lakši protok roba.
Predsednik Grupe "Denjub fuds" Rade Pribičević smatra da će sada dvostrani sporazum povećati razmenu između EU i Srbije, ali ne i konkretno u kompaniji na čijem je čelu.
"Mislim da ovo samo po sebi neće imati značajan efekat na našu mogućnost da se pojavimo na tržištima EU, pre svega što su ta tržiša, zbog velikog nivoa konkurentnosti, za nas još uvek pre svega skupa“, smatra Pribičević.
Da bi srpski proizvodi našli mesto na zahtevnom evropskom tržištu moraće da poboljšaju kvalitet, ukazuje i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
"Mi bukvalno ulazimo u taj ugovorni odnos sa EU. Sve to podrazumeva i jedan kvalitetniji nivo konkurentnosti kompletne srpske privrede i pojeftinjenje tog proizvoda koje će biti direktno zbog akumuliranja porekla roba. To će i za strane investitore značiti kvalitetnije pozicioniranje Srbije kao ozbiljne destinacije za njihovo investiranje", smatra Bugarin.
On očekuje da bi efekat deblokade mogao biti i smanjenje trgovinskog deficita sa Unijom. “Ako se radi o tekstilcima ili nekom ko proizvodi čarape, a uvozi predivo iz EU, on nije mogao da izvozi u zemlje CEFTA, a u ovom slučaju će moći i to da uradi”, objašnjava on.
“Sa druge strane, ako uvozite neke delove iz Bosne, Albanije, Crne Gore, a ovde radite finalizaciju, pre toga ste mogli da izvozite samo u CEFTA region, a sada ćete moći da izvozite u zemlje EU”, kaže Bugarin.
U kompaniji koju je Vlada Srbije spasila od dugova, pančevačkoj "Petrohemiji", sigurni su da imaju kupce na evropskom tržištu. Generalni direktor "Petrohemije" Saša Pavlov kaže da je tržište EU glavno izvozno tržište za tu kompaniju, a posebno je istakao da evropski kupci znače i sigurno plaćanje "Petrohemijinih" proizvoda.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je u utorak da je
Komentarišući odluku u ponedeljak Saveta ministara EU o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma, Dinkić je rekao da je Srbija zbog plaćanja izvoznih carina za izvoz robe u zemlje CEFTA imala godišnji gubitak od 150 miliona evra.
Dinkić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije podsetio da je u 2010. godini isticala odluka o izvozu u EU bez carina, a da je bescarinski režim sada stupanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma na snagu dobio ugovorni karakter.
Kao treću pozitivnu stvar u vezi sa odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma, Dinkić je naveo veću verovatnoću priliva stranih investicija iz zemalja EU, čemu će doprineti i ukidanje viznog režima.
