Srbija sve više u dugovima
Iako Srbija beleži prve znake privrednog oporavka, i dalje postoji veliki broj ekonomskih pokazatelja koji izazivaju zabrinutost, kao što su inflatorni pritisci, rast nezaposlenosti, povećanje zaduženosti, ocenili su danas saradnici biltena "Makroekonomske analize i prognoze" (MAP).
Koordinator istraživačkog tima MAP-a Marko Malović istakao je da će, ukoliko 2011. ne bude predizborna, ovogodišnji privredni rast biti veći od prošlogodišnjih oko 1,7 odsto, ali će prognoziranim tempom rasta, pretkrizni nivo privredne aktivnosti biti dostignut tek u 2012. godini.
Nažalost, iako nevelike stope privrednog rasta statistički ukazuju na tehnički izlazak iz recesije, one nisu i neće biti ni izdaleka dovoljne da osetnije povećaju standard građana Srbije, ocenio je Malović.
Prema njegovim rečima, razloge za umereni optimizam u pogledu na srpsku ekonomiju daje fiskalna konsolidacija kroz izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, kojima su uvedeni Fiskalni savet i fiskalna pravila.
''Ipak, MAP procenjuje da će predviđene fiskalne reforme biti neodržive ako se uz njih ne obezbedi dinamičan rast realnog sektora'', naveo je Malović.
Podsetivši da je na kraju 2010. spoljni dug Srbije dostigao 23,78 milijardi evra, on je ocenio i da je nastavak rasta spoljnog duga neminovan imajući u vidu da jedino prerađivačka industrija beleži osetno smanjenje spoljne zaduženosti u korporativnom sektoru Srbije, a da se na kratak rok ne mogu očekivati ozbiljniji prilivi novca iz dijaspore, niti od donatorskih konferencija.
Malović je napomenuo i da je vlada u prošloj godini očekivala više od dve milijarde evra stranih direktnih investicija, a ostvareno je samo 762 miliona, što je skoro duplo manje nego u 2009. godini.
Međutim, optimizam daje činjenica da je Srbija među zemljama u razvoju treća po atraktivnosti ulaganja u proizvodni sektor, a sedma u uslužni sektor, i za 2011. godinu najavljene su brojne nove investicije, naglasio je on.
Profesor Vlastimir Vuković ocenio je da je Srbija i dalje u dubokoj recesiji i da je privredni rast dominantno uslovljen izvoznom tražnjom, dok istovremeno imamo rast nezaposlenosti i pad prometa u trgovini na malo, što nikako ne ukazuje na privredni oporavak.