Libija i Japan donose "Gaspromu" ekstra zaradu
Nuklearna katastrofa u Japanu i rat u Libiji preokrenuli su odnos snaga na evropskom tržištu gasa - višak ponude tečnog prirodnog gasa u martu je smanjen jer se pozamašne količine usmeravaju u zemljotresom pogođenu zemlju izlazećeg sunca.
Cene na evropskom spot tržištu su, sem toga, više od ugovorenih cena ruskog "Gasproma", što holdingu daje argument više u odbrani svojih pozicija na pregovorima sa potrošačima. Ovogodišnji izvoz ruski holding prognozira na 152 milijardi kubnih metara, ali sve ukazuje da će plan biti premašen.
"Gasprom" je od počeka građanskog rata u Libiji povećao izvoz za 19,1 odsto, ukazuju analitičari. Sa dodatnim isporukama od deset milijardi kubnih metara gasa uz cenu od 352 dolara za hiljadu kubnih metara, ruski holding će ostvariti zaradu od 3,5 milijardi dolara, navode ruske agencije.
Svetska godišnja proizvodnja tečnog gasa je na nivou od 330-340 milijardi kubnih metara gasa. Veća ponuda od potražnje od oko 20-30 milijardi kubnih metara se posle zemljotresa u Japanu polako smanjuje.
Japan je i pre nuklearne katastrofe koja ga je zadesila posle razornog zemljotresa bio veliki uvoznik tečnog gasa. Još 2009. godine uvozio je 87,4 milijardi kubnih metara gasa (64 miliona tona tečnog gasa). Eksperti ocenjuju da će Japan povećati uvoz za 20-30 odsto, odnosno na 110 milijardi kubinih metara godišnje, što znači da će dodatne potrebe biti na nivou od 15 milijardi kubika.
"Gasprom" je predložio da poveća isporuke gasa Evropi, kako bi se oslobodile dodatne količine katarskog tečnog gasa za Japan. Analitičari "Dojče banke" procenjuju da bi evropski potrošači mogli da zatraže dodatnih deset milijardi kubnih metara ruskog gasa, najviše zbog obustavljenih isporuka iz Libije. Od te količine oko osam milijardi kubnih metara bi se isporučilo Italiji.
"Gasprom" je tako dobio šansu da povrati svoje pozicije izgubljene još 2008. godine, kada je zbog globalne krize naglo opala tražnja gasa u Evropi. Prošle godine ruski holding je izvezao 139 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, prema 141 milijarde u 2009. godini.
Udeo "Gasrpoma" na evropskom tržištu je u vreme krize opao sa 25 na 23 procenta. Evropski potrošači su počeli da kupuju gas od jeftinijih dobavljača, zahtevajući od ruskog holdinga da odustane od vezivanje cene gasa za cenu nafte, ali maksimalno na šta je "Gasprom" pristao je popust od 15 procenata nekim velikim kupcima.
Prosečna spot cena gasa na tri evropske berze, u Britaniji, Holandiji i Belgiji je od novembra prošle godine do aprila porasla sa 293 dolara za hiljadu kubnih metara na 369 dolara. Na rast cene uticala je hladna zima i nemiri u zemaljama severne Afrike.
Cena gasa u "Gaspromovim" dugoročnim ugovorima je u tom periodu porasla sa 327 na 352 dolara za hiljadu kubnih metara.
