U Srbiji najmanje plate, a najviše cene
Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123,5 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma. Bolju platežnu moć od Beograđana imaju i Zagrepčani i Podgoričani.
Hrvati za prosečnu zaradu mogu da pazare 645 kilograma brašna, 141 litar ulja, 342 kilograma šećera ili 61 kilogram svinjskog mesa više nego što to mogu Srbi sa svojim prosečnima platama.
Crnogorci sa druge strane, u odnosu na Srbe, za prosečnu platu mleka mogu da pazare 251,92 litra više, ulja za 80 litara više ili junećeg mesa za 18,5 kilograma više.
Ovome treba dodati da je struja u Srbiji najjeftinija u okruženju, a da smo po cenama goriva negde u sredini, ali i da su upravo cene energenata domaćim proizvođačima česti izgovori za podizanje cena njihovih proizvoda u malopordaji.
Pasulj, kafa i “milka čokolada” najskuplji su u Beogradu, pokazuje poslednje istraživanje kojim su obuhvaćene cene osnovnih životnih namirnica u svim glavnim gradovima bivših jugoslovenskih repubilka.
Po cenama mleka prednjače Ljubljana i Beograd, šećera Zagreb, Banja Luka i Beograd, a jaja Zagreb i Beograd.
I
ako su mnogi skloni da tvrde kako je hrana u Srbiji najjefitinija u regionu, naše istraživanje pokazuje drugačije. Beograđani u odnosu na susede kupuju najjeftiniju junetinu, svinjetinu, pirinač i koka kolu.
Mleko u odnosu na Beograđane skuplje plaćaju samo Slovenci, a kokošja jaja Zagrepčani. Još poraznije zvuči da je recimo šećer u Ljubljani jeftiniji od šećera u Beogradu za 14,71 dinara po kilogramu, a da je prosečna plata u Srbiji skoro tri puta manja u odnosu na prosečne zarade u Sloveniji, piše "Blic".
