"Telekom" se prodaje po nižoj ceni?
Radna grupa za prodaju "Telekoma” treba da saopšt hoće li odbiti ponudu "Telekoma Austrija” ili ući u pregovore sa ovom austrijskom kompanijom. Domaći poznavaoci i svetski mediji ocenjuju da će ponuda najverovatnije biti odbijena, a da će posledice biti dodatno zaduživanje. Zbog toga će "Telekom“ ponovo morati na prodaju, i to po nižoj ceni, tvrde oni.
Odluku o ponudi, Ministarstvo finansija juče nije dostavilo ni grčkoj kompaniji "Ote“, koja prodaje svojih 20 odsto kapitala u "Telekomu”, saznaje "Blic”. Sumnju u kolebanje Vlade dodatno je pojačalo to što je odluka o ponudi trebalo da bude obelodanjena juče, a sastanak Radne grupe zakazan je za kasno posle podne.
Američka agencija "Blumberg” prenosi da će ponuda za "Telekom“ biti najverovatnije odbijena, navodeći analizu centrale Rajfajzen banke u Beču po kojoj je "Srbija razočarana uslovnom ponudom koja je dosta niža od minimalne utvrđene cene”.
- S obzirom na to da će izbori biti održani najkasnije na proleće 2012, ponuda će najverovatnije biti odbijena - navodi se u analizi. Ocena je da je 950 miliona evra, koliko je "Telekom Austrija“ ponudio, iznos koji je za 40 odsto niži od minimalnog uslova, a da je razlika toliko velika da bi austrijska kompanija teško pristala na Vladin zahtev.
Neuspeh tendera još je izvesniji imajući u vidu izjavu premijera Cvetkovića da Vlada neće prodavati "Telekom“ ispod 1,4 milijarde evra. Sumnjaju i austrijski mediji.
Tamošnji privredni list "Virtšaftsvohe” piše da će, ako "Telekom Austrija“ želi da se u naknadnim pregovorima približi minimalnom iznosu, imati probleme da za takav potez nađe prave argumente za svoje akcionare.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi tender trebalo proglasiti neuspešnim i da bi "bilo prilično ružno“ da ponuđač koji je ponudio samo 950 miliona ima "bilo kakvu prednost ubuduće”.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne studije, kaže da će se morati odustati od svega što se želelo postići novcem od prodaje, bilo da je reč o potrošnji ili ulaganjima.
- Novac se može nadomestiti većim zaduživanjem ili porezima, ali dodatno zaduživanje znači više kamate, a veći porezi imaju negativne posledice na proizvodnju i zapošljavanje. Takođe, manja potrošnja i ulaganja povećavaju socijalne tenzije i negativno, dugoročno utiču na privredni rast - kaže Gligorov.
Dodaje da sve to na kraju može dovesti do većeg tereta javnog duga, što može značiti dve stvari: da će se "Telekom”, ipak, prodati, i to relativno uskoro, i da će se postići niža cena jer će rizici ulaganja u Srbiju biti veći.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, navodi dve mogućnosti.
- Ako država nastavi s masovnom emisijom i prodajom obveznica, neuspeh tendera ne bi imao posledice po budžet. U suprotnom, država će morati da plaća još višu kamatu. Praktično, u slučaju slabije prodaje zapisa, Vladi preostaje da emituje evro obeveznice, ili može da uzima kredite kod banaka ili da ide na nove uštede - kaže Nikolić.
