Za bedu "Galenike" kriv menadžment
Za sunovrat "Galenike", koja je za samo dve godine od uspešnog preduzeća postala veliki gubitaš, ekonomisti kategorično okrivljuju menadžment, koji ne samo da u vreme krize nije smanjivao troškove, već je izdašno povećavao plate.
To je tipično za firme u kojima su direktori došli po partijskoj liniji i po pravilu nemaju osećaj kad treba sami da odu, slažu se sagovornici "Presa" koji su prokomentarisali dešavanja u "Galenici".
Najviše duguje država
Ekonomski analitičar Zoran Popov kaže da kada neka kompanija u tako kratkom roku, poput "Galenike" sroza svoje bilanse, onda je jasno da je krivo rukovodstvo, koje se ponaša kao da je izgubilo pamet.
- To je tipično za naše prilike, kada postavite za direktora partijskog čoveka koji počne da zapošljava svoje kadrove. Vi onda njima dajete plate i menadžerske ugovore, koji su po pravilu i do četiri ili pet puta veći od proseka. Sledi sklapanje štetnih ugovora, kao što se događalo u "Kolubari" u Lazarevcu. Slična je situacija u svim velikim javnim preduzećima, gde prostora za to ima. U drugim zemljama, tako se ne radi u firmama koje su u državnom vlasništvu, pošto se znaju pravila i sankcije za loše poslovanje. Zakonodavstvo je tu vrlo rigorozno, dok je u Srbiji praksa da niko ne odgovara za to - smatra Popov.
On podseća da smo nekada imali društvene firme i na njihov teret se moglo otići na jagnjetinu. Pored takozvanih jagnjećih brigada mogli ste da dobijete malo bolji stan i letujete na Brionima.
- Ako pokušate da uradite nešto kriminalno, sledila je momentalna oštra reakcija i - smena. Nažalost, za vreme Vlade Vojislava Koštunica korupcija je legalizovana, a ni sadašnja vlast nije uspela da se odupre njenoj uhodanosti - ističe Popov.
Sa ocenama da je glavni krivac menadžment složio se i Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.
- "Galenici" najviše duguje država, doduše indirektno, jer oni prodaju lekove apotekama koje država limitira cenom. Većinu toga apoteke prodaju na participaciju, a osnovnu cenu naplaćuju od RZZO-a, koji opet neredovno plaća. To je čitav jedan lanac nelikvidnosti koji se završava u "Galenici" kao proizvođaču. Međutim, evidentno je da čelnici kompanije nisu smanjivali troškove, nego su ih povećali. I u vreme krize, kada se zna da će uvoz biti sve skuplji i skuplji, a oni imaju dosta tih uvoznih sirovina, onda su morali da smanje izdatke za zaposlene, plate, energiju i sve druge troškove. "Galenika" je umesto toga prošle godine obilato delila plate, pa se šuškalo da su podelili čak 14 plata i povećali primanja menadžmentu. Oni su jedinstven primer u svetu da farmaceutska kuća ima gubitke. Jer, poznato je u kojoj je meri to profitabilna industrija u čitavom svetu - navodi Bušatlija.
Kolo vode partijski ljudi
Kako zaključuje Bušatlija, menadžment u ovoj kompaniji po svemu sudeći ne može da se izbori sa izazovima poslovanja u krizi.
- A u svetu je praksa da onog momenta kada profesionalni menadžment ne može da ostvari profit, on odlazi iz posla i ne čeka da mu vlast kaže da je dobio otkaz - naglašava on.
Ekonomista Milan Kovačević tvrdi da je ključni uzrok tako velikog gubitka "Galenike" što je nerazumno investirano pa ta ulaganja ne daju efekte.
- Tamo nema privatnog vlasnika da ih natera da dobro posluju. Pošto je vode partijski ljudi, dolazi do prevelikog zapošljavanja i trošenja više nego što treba - završava Kovačević.
