Kupac uz fabriku dobija i naselje
Prva prodaja Viskoze nije uspela pošto u predviđenom roku niko nije uplatio depozit za učešće na javnom prikupljanju ponuda. O daljoj sudbini nekadašnjeg giganta hemijske industrije odlučiće Agencija za privatizaciju, ali Loznici ostaje problem. Naime, kupovinom fabrike budući kupac će postati i vlasnik imovine koja se na nju vodi, a to je, prema katastarskim knjigama, gotovo celo naselje Gradilište.
Lokalna samouprava pokušala je imovinu van fabrike da izuzme od prodaje i o tome je razgovarano sa Agencijom za privatizaciju, ali je zbog poverilaca i stečajnog postupka to pravno nemoguće već se grad mora pojaviti kao kupac ili svoje interese ostvariti na neki drugi način.
Lokalna samouprava ima načelne dogovore sa potencijalnim kupcima da joj, ukoliko postanu vlasnici, vrate deo imovine koji se nalazi na Gradilištu. Na tim se parcelama nalaze stambene zgrade i objekti koji su gradu interesantni, pa se tvrdi da grad neće odustati od zahteva da mu se vrati ta imovina.
Prema katastarskim knjigama, Viskozino je gotovo celo naselje Gradilište i tamošnja autobuska stanica, a javna površina je samo glavna saobraćajnica, od Viskozinog hotela ka pruzi. Kada se posle pedesetih ovde gradilo, u katastarskim knjigama nikakve promene nisu evidentirane jer se tada nije moglo ni pretpostaviti da će Viskoza otići na doboš.
Tako je Gradilište po knjigama do danas ostalo njeno. Sada ostaje da se vidi hoće li grad uspeti da se dogovori sa novim vlasnikom fabrike ili će, u šta u lokalnoj samoupravi ne veruju, doći u poziciju da kupuje parcele koje decenijama koristi kao javne površine.
Agencija za privatizaciju oglasila je prodaju svih Viskozinih fabrika, deset stečajnih dužnika kao jedinstven paket prikupljanjem javnih ponuda, a njihova ukupna procenjena vrednost je 1.156.110.444 dinara. Međutim, kada će nekada najveći loznički kolektiv, koji je zapošljavao oko 11.000 radnika, ponovo biti ponuđen za sada se ne zna.
U HK Viskoza je pre osam godina počeo proces restrukturiranja, a pre šest je prestala proizvodnja. Od 13 deoničarskih društava, pre četiri godine su privatizovani Energetika, Lofolen i Hortikultura, dok ostala nisu imala kupce.
