Ekonomisti pričaju, ekonomija propada

Ekonomski forum na Kopaoniku, koji je opet okupio predstavnike vlade i ključnih kompanija u zemlji, sa zadatkom da skenira situaciju u državi i preporuči mere za privredni oporavak, počeo je pod sloganom "Održive reforme za održivi razvoj".

Na tom istom forumu marta 2010, premijer Mirko Cvetković je, istini za volju, izjavio da "nema pouzdanih podataka na osnovu kojih bi se moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji ulivaju optimizam". Tada je Cvetkovića dodao:

"Ključni izazovi u 2010. godini biće zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciji i kursu dinara".

Šta li su mislili?: Mirko Cvetković, Dejan Šoškić i Mlađan Dinkić

U najkraćem, vlada je omanula na svim ekonomskim planovima, jer nezaposlenost raste, domaća tražnja rapidno pada, nema govora o makroekonomskoj stabilnosti, inflacija nam je (uz Rusiju) najviša u Evropi, dinar gubi vrednost prema evru.

Od izbijanja recesije Srbija je izgubila gotovo pola miliona radnih mesta! Vlada je pokušala i taj podatak da prikrije, objavljujući brojku od 250.000, kao da je ona manje zastrašujuća, da bi nam prošle nedelje tek Međunarodni monetarni fond saopštio gorku istinu, a to je da smo do druge polovine 2010. imali skor od 400.000 otkaza. A taj trend je nastavljen do danas.

Profesor ekonomije Miodrag Zec ističe da su problemi Srbije daleko veći od onoga o čemu se na Kopaoniku razgovara.

- Tamo su moćni ljudi i državni funkcioneri, ali tamo nema nezavisnih intelektualaca koji bi možda mogli iz posebnog ugla da osvetle krizu. Mi samo redefinišemo stvari, a ne menjamo ih i zato nema kapitalne reforme - kaže Zec i dodaje:
 

Miodrag Zec

- Postojeće stanje mnogima ovde odgovara. Prosto se preduzimaju mere da se ne promeni ta matrica preraspodele koju mi imamo u državi i društvu, koja je donela određene efekte i rezultate određenim društvenim grupama, slojevima, političarima.

Sad je problem što je takvo stanje neodrživo. Naši se političari tuku ko će da drži kutlaču nad praznim kazanom. Svi hoće volan kamiona zaglibljenog u blatu, a niko neće da izađe i pogura.

Prema podacima Privredne komore Srbije, broj preduzeća kojima su računi blokirani se rapidno povećava.

- U septembru 2009. bilo ih je 63.021, što je rast od 20 odsto u odnosu na isti period 2008. godine. Među blokiranim preduzećima su 122 velika preduzeća, 533 srednja, 15.000 malih i nešto više od 25.000 preduzetničkih radnji - kaže Miloš Bugarin, predsednik PKS.

Tu nije kraj problemima, jer je broj blokiranih krajem 2010. skočio na 66.438 firmi. U njima je zaposleno više 140.000 radnika, a dugovi zbog koji je nastupila blokada zbirno iznose 300 miliona evra ili čak 74 odsto više nego 2008. godine.

U okolnostima kad je zatvoreno više od 10.000 firmi, a kupovna moć ljudi pala za više od 40 odsto u odnosu na 2008, vlada javnim službenicima obećava odmrzavanje zarada. To se pravda podsticanjem tražnje, ali je problem što vlada želi da deli novac kojeg nema.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da će ta logika povećane potrošnje samo delimično odraziti na tražnju.

- Ako se širi deficit, onda će značiti veće poresko opterećenje privrede u budućnosti i još manju verovatnoću da se bilo ko zaposli u privatnom sektoru - kaže Zdravković.

I upravo je taj scenario i zamišljen u Nemanjinoj 11. Pošto para za povećanje plata nema, država se prevashodno opredelila za povećanje poreza na imovinu i akciza na gorivo.

Građani se pitaju i koliko će sve ovo trajati, a ni tu prognoze nisu blistave.
- Sve zemlje se brane od uvoza, tako da Srbija ne može baš da računa da će izvoziti. Svi se trude da kapital zadrže u svojim zemljama, tako da teško možemo da računamo na neke strane investicije. Uz sve to, sami smo imali krizu koja se ogledala u visokoj inflaciji, najvećoj u Evropi - kaže savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.