Poskupljenja ispraznila kućne budžete
Slike iz srpskih supermarketa sve više podsećaju na one iz vremena zapamćenog po hiperinflaciji. Nema, naime, dana kada u prodavnice ne pristigne poduga lista novih i novih poskupljenja osnovnih prehrambenih artikala.
Poslednje u predugom nizu robe koja je poskupela je brašno. Ono je u četvrtak, opet, dobilo novu cenu, a koja je od pet do 20 odsto viša nego ranije. Isto važi i za testenine, hleb kod većine pekara, kao i mleko, jaja, šećer, mlečne prerađevine, slatkiše, sokove, južno voće, vodu, kafu, začine.
Povećanje akciza i drugih nameta privredi, osetno je podiglo cene i cigareta, goriva, kao i komunalnih usluga. Za nešto više od mesec dana gorivo je poskupelo od tri do 12 odsto, što se već odrazilo i na cene transporta, javnog prevoza, iznošenje smeća i druge komunalne usluge. Samo u Beogradu, gradski prevoz je, tako, poskupeo za petinu.
Spisak poskupljenja se tu, nažalost, ne završava. Pored najavljenih poskupljenja energenata, pre svih električne energije za 10 odsto, na spisku "težih“ cenovnika je i ugalj koji od 1. marta ima 20 odsto višu cenu.
Dok stižu najave o novim poskupljenjima, iz Vlade poručuju da su njene mogućnosti da obuzda cene hleba, mleka i drugih osnovnih životnih namirnica, veoma ograničene.
Potvrda toga su podaci da su poslednjih godina cene hrane nezadrživo rasle, dok su plate gubile na vrednosti.
Ako se uporede računi od pre četiri godine, jasno je da je standard građana izrazito
opao. Računi iz 2007, naime, pokazuju da je litar jogurta, u proseku, tada koštao 62, pola litra mleka 31, vekna hleba 28, a 10 komada jaja 60 dinara.
Za prosečnu platu 2007. moglo je da se kupi 435 litara jogurta, a danas gotovo sto litara manje. Tada je prosečna plata bila oko 27.000, a sada 34.142 dinara. Ista plata je gubila na vrednosti, jer je oslabio dinar. Evro sada dostiže vrednost od oko 103 dinara, dok je u maju 2007. bio 80,55 dinara. Dok je dinar slabio, rasla je cena struje i benzina.
- Danas je u Srbiji hrana jeftina za bogate, a sve više nedostupna za milionsku armiju siromašnih - ističe Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora novosadske "Žitovojvodine“.
- Zato za najsiromašnije građane treba uvesti socijalnu kartu, recimo za hleb, ali i druge proizvode, kao što to čine pojedine zemlje, i mogli bi upola jeftinije da nabavljaju osnovne namirnice.
Predsednik Pokreta potrošača Petar Bogosavljević kaže da je nesrazmera između rasta cena i zarada stanovništva dovela potrošače u izuzetno nepovoljnu situaciju.
- Nove više cene su ozbiljan problem, a Vlada očito nije sagledala ukupne negativne posledice, koje će imati u narednom periodu, a više je nego sigurno da se projektovane stope inflacije neće održati - smatra Bogosavljević.
