I u Srbiji postoji mesto bez gladnih
U Arilju, maloj varošici na zapadu Srbije, epicentru svetske proizvodnje maline, a od pre jedne decenije i tekstilnom centru Balkana - nema zime. Naravno, one najteže zime što steže u džepovima. A sudeći po tome kako se u Arilju radi, planira i razmišlja, za 20.000 Ariljaca još dugo neće biti zime.
- A što bi je i bilo? - pita se Milutin Bojović (34), vlasnik tekstilne firme "Amibo" i odmah otkriva zašto je danas Arilje kilometrima pobeglo sa Balkana negde prema zapadu ili severu Evrope.
- Kad čovek danas krene u biznis, osnovno pitanje je šta hoće: Da li da gradi firmu ili da na brzinu pravi pare? Ovde, u Arilju, većina ljudi je odavno shvatila da će samo čvrsta firma, dobro uređena i organizovana i dobro pozicionirana na tržištu, vremenom doneti novac, a da je sve drugo život od danas do sutra!
Ime po svecu Ahiliju
Novu sabornu crkvu sagradio je kralj Dragutin između 1283. i 1296. godine, njegova zadužbina dobila je ime Crkva sv. Ahilija po svecu iz Larise i više od sedam vekova ona predstavlja simbol Arilja. Po ovom svecu grad je dobio ime, a njegov kult se slavi kao narodni praznik i gradska slava svakog 28. maja. Ukazom kneza Miloša Obrenovića, Arilje je 1880. proglašeno za varošicu. |
Milutin Bojović, diplomirani menadžer, jedan je od sledbenika ove ekonomske filozofije u varošici u kojoj danas ima 1.200 firmi, nema metra kvadratnog zemlje koja nije pod malinama, pšenicom, kupinama ili borovnicima. U Arilju danas skoro da nema ni garaža jer su, kako je neko primetio, sve pretvorene u poslovni prostor. A u gradu maline i tekstila nema nezaposlenih i gladnih.
- Ja sam završio fakultet, ali verujte, ovde u Arilju se takođe može naučiti i prvi i poslednji čas iz ekonomije - više u zbilji primećuje Milutin, koji zapošljava 25 radnika i svoje tekstilne proizvode prodaje po Srbiji, BiH i Crnoj Gori, a uskoro će, nada se, krenuti i malo dalje.
Arilje je danas Milutin Bojović. A može i obratno. U Arilju se na svakom ćošku priča o poslu, o novim tehnologijama, na prilazima varošice iz pravca Požege i Ivanjice niču hale...
- Tajna ariljskog ekonomskog uspeha je u tome što se ovde poštuju sve one vrednosti koje razlikuju rad od nerada i profesionalizam od amaterizma. Jedino je šteta što država ne prati ono što se ovde radi.
Kad u Arilje dođu ministri i mi im jasno i glasno ukažemo na problem sive ekonomije, na činjenicu da danas budžet Srbije na buvljim tezgama gubi desetine miliona evra, ministri nama sugerišu da se obratimo medijima, da dignemo galamu.
Na pitanje zašto mi a ne oni, dobijamo odgovor koji jasno ukazuje da se ovde od svih borbi jedino vodi borba za glasače. Sve drugo je čista filozofija! - objašnjava Milutin, čiji radni dan traje od osam do osam.
Na području ariljske opštine danas živi oko 150 tekstilnih firmi. Sve rade, gotovo sve redovno servisiraju obaveze prema zaposlenima, dobavljačima i državi i sve imaju planove i, čime se svi hvale, prate nove tehnologije.
- Desetine velikih tekstilnih fabrika u Srbiji su propale samo zato što se nisu tehnološki razvijale. Nije danas važno imati samo dobrog majstora u pogonu, važno je i imati kvalitetnu tehnologiju. Danas u svakom poslu važi isto pravilo: ako ne investirate - propadate! Pored toga, u mojoj firmi ljudi rade po normama koje su propisali stručnjaci iz jedne nemačke ovlašćene agencije, koji su bili u mojoj firmi - objašnjava Milutin i na kraju dodaje ono što, kako tvrdi, Ariljce razlikuje od mnogih drugih.
- Ovde postoji odlična saradnja između tekstilaca, pa i između ljudi koji se bave drugim srodnim poslovima. Ako danas dođete u Arilje i prvog tekstilca ili malinara pitate za neki savet, budite sigurni da će vam iskreno pomoći. Mislim da ovde još nije stigao virus zavisti koji vlada na nekim drugim srpskim prostorima.
A da Ariljci dobro i zarađuju vidi se po dobrim automobilima, velikim kućama sa velikim terasama.
Od garaže do hale
Mirjana Avakumović
- Ovde privreda funkcioniše po sledećem principu, prvo se garaža pretvori u radnju ili radionicu, onda se sve proširi na sprat, a potom u dvorištu sagradi hala.
Dozvole su najmanji problem. To se reguliše za čas posla - kaže predsednica opštine dr Mirjana Avakumović, otkrivajući da se svake godine u džepove Ariljaca slije 40 miliona evra od maline i nekoliko desetina miliona od tekstila.
|
