Agencije pijavice na budžetu

Inicijativa Srpske napredne stranke da se ukine više od stotine sasvim nepotrebnih državnih tela ponovo je otvorila pitanje njihovog učinka i svrhe. Agencije, komisije, fondovi, kancelarije, saveti, centri, arhivi, zavodi, direkcije i direktorati, instituti, koordinaciona, regulatorna, pa republička i regionalna, i kakva sve već ne ostala tela koja svakodnevno osvanu kao novi organi u podebelo razgranatoj vlasti Srbije, su sve veće i teže breme za poreske obveznike u Srbiji.

Važan faktor: Direktor Nacionalne agencije za održivi razvoj Ivica Eždenci sa Dinkićem i Cvetkovićem 

Bivši direktor republičke Agencije za privatizaciju Branko Pavlović objašnjava da telo na čijem je čelu bio, treba da postoji, ali ne da zapošljava 250 ljudi. On smatra da treba "prorešetati" agencije, savete i tela da se vidi šta je od njih uopšte potrebno.

-Ta brojna i prekobrojna tela su pijavica za budžet Srbije, jer troše enormni novac, a uz to i novac od donacija i kredita, pa kad neko kaže da je pomogao Srbiju, a rezultat ne vidimo, taj novac su u stvari pojele ogromne plate u raznim agencijama -istakao je Pavlović.

On je upozorio da sva ta tela imaju sopstvene javne nabavke i treba proveriti šta ko od njih kupuje, jer je ukupan državni trošak koji odlazi na njih, isuviše veliki.

Građani plaćaju ove razne eksperte ne znajući im ni broj, ni svrhu.

Njihov učinak za sada nisu osetili, a izveštaje o radu, nikad ni videli. Ima ih raznih, koji čak ni u nazivu ne otkrivaju potpuno čime se konkretno bave kao što su Garancijski fond, Centralni registar depo, Centar za medijaciju, Antidoping agencija.

Postoje i ona istog naziva kao ministarstva u vladi, poput Agencije za energetiku, pa više njih za životnu sredinu, a neka i međusobno imaju gotovo identičan naziv poput Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine. Ili su triplirana kao Agencija za akreditaciju, Akreditaciono telo i Agencija za akreditaciju zdravstvenih usluga.

- Agencije su interesantne strankama na vlasti zbog enormnih primanja. U njima vlast zapošljava svoju elitu, ne prema znanju, već po partijskoj ili rođačkoj vezi. Oni pri tom baš ništa ne rade i samo štete državi- kaže Dragan Todorović, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.

Kao primer Todorović ističe Agenciju za borbu protiv korupcije čiji posao u aferama Luka Beograd, privatizacija "Večernjih novosti" i druge obavlja Savet za borbu protiv korupcije, pa i neke partije i pojedinci.

U pres službi Vlade Srbije nemaju podatak o tačnom broju i upućuju nas na vladin generalni sekretarijat kome treba uputiti molbu na internet adresu.

Katalog organa javne vlasti je radila služba Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, ali se ni povereniku nisu svi odazvali.

Taj dokument u ovoj fazi sadrži podatke za 10.819 subjekata, na sva tri nivoa vlasti od republičkog do lokalnog. Među njima je oko 110 agencija, saveta i drugih tela, ali spisak nije konačan.

Šabić napominje da kancelarija nije bila obavezna da pravi spisak, već je u taj poduhvat ušla da pomogne građanstvu i medijima.

- Na ukupno gotovo 11.000 raznih subjekata se troše neke pare, jer oni vrše neku vlast. Indikativno da gotovo polovina ukupnih žalbi i pritužbi na njih koje stižu povereniku tiču se republičkih organa, a samo jedan odsto na autonomne pokrajine - kaže Šabić.

Tačan broj raznoraznih tela nemaju ni u Srpskoj naprednoj stranci, koja priprema predlog za ukidanje brojnih (para)državnih institucija, a kako najavljuju, protiv političkih privilegija i beneficija. Član Predsedništva naprednjaka Zorana Mihajlović Milanović akcentira da nema ni njihove preglednosti, ni objašnjenja o razlozima osnivanja, niti koliko ljudi u njima radi, koje poslove, koliko koštaju državu i koliko zarađuju.

Ona ukazuje da se iz naziva vidi da je trećina tih agencija nepotrebna, pa je jasno da se iza njihovog osnivanja krije upošljavanje partijskih kadrova, da cirkuliše novac i da je tako teže proverljiv.

- Ne treba nam Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - navodi, ukazujući da je najavljena agencija za intervencije na tržištu, iako radi Direkcija za robne rezerve.

Ukazuje i da je bespotrebna nedavno osnovana Agencija za bezbednost saobraćaja i predviđeno da ona za tri godine ima 50 stalno zaposlenih, pa Agencija za stanovanje i čak šest tela za regionalni razvoj.

- Troškovi suvišnih tela su nekoliko odsto ovogodišnjeg budžeta ili nekoliko milijardi dinara, a u državnoj kasi je nedovoljno za nauku, zdravstvo, poljoprivredu, prosvetu - navela je Mihajlovićeva .

Niko ne zna tačan broj tih organa, pa ni radikali, a zamenik predsednika SRS Dragan Todorović ukazuje da se još 2007, kada je SRS pokrenuo pitanje plata čelnika u agencijama, operisalo sa cifrom od 125.

- Od 2.000 se brojka sa nepunih 9.000 bez vojske i policije popela do 32.000 službenika u Vladi pre dve godine. Oni navodno otpuštaju, a broj u aparatu se samo uvećava, jer primera radi na lokalnom nivou otpuštaju zaposlene u sektorima higijene, obezbeđenja i vozače, pa angažuju privatnu agenciju da radi te poslove i ona zaposli ove ljude. Onda posle nekog vremena ponovo zaposle na tim radnim mestima još po nekog - kaže Todorović.