Prete bogatašima, udaraju po sirotinji

Mada još nije precizno definisano, sasvim je izvesno da će građani plaćati znatno veći porez na kuće i stanove, a neprijatno iznenađenje tek ih čeka dogodine.

Čeka nas veći porez na kuće i stanove

 

Hoće li građani Srbije, ali i naši ljudi u dijaspori, koji imaju kuće i stanove u otadžbini od naredne godine plaćati znatno veći porez za svoje nekretnine nego do sada, zavisiće od dobre volje opština i gradova po Srbiji, ali se Ministarstvo finansija potrudilo da stvori uslove koji će dobro isprazniti džepove ionako osiromašenih ljudi.
 

Republičko ministarstvo finansija je dalo okvir za oporezivanje nekretnina koji, po njihovom mišljenju, predstavlja mnogo pošteniji obrazac koji će omogućiti da s jedne strane oni koji imaju skuplje nekretnine plaćaju značajno veći porez, ali i da lokalne samouprave koje inače i naplaćuju ovaj namet prikupe više novca u svoje kase.

Zakon je žargonski nazvan "Robin Hud", jer podrazumeva progresivnu stopu oporezivanja, pa će tako oni koji imaju više imovine i vredniju imovinu, plaćati i veći porez.
 

Novina je jedinstvena poreska stopa od 0,4 odsto tržišne vrednosti nekretnine. Podsetimo, stopa je do sada bila progresivna, odnosno kretala se od 0,4 do tri odsto.

Pored toga, iznos poreskog kredita, odnosno oslobađanje po osnovu starosti nekretnina sada će biti 40 odsto, umesto dosadašnjih 70 odsto. Po osnovu stanovanja maksimalno oslobađanje za nekretnine gde je utvrđen porez do 20.000 dinara biće 50 odsto, dok će za veće iznose biti do 10.000 dinara.
 

U komplikovanim računicama građanima je teško da se snađu, ali se, jednostavno rečeno, godišnji porez na stan vredan do 50.000 evra, sa svim olakšicama, iznosi 76 evra, za nekretninu vrednosti 75.000 evra porez je 125 evra, a za nekretninu vrednosti veće od 150.000 evra porez iznosi 358 evra. Međutim, ne bi trebalo da bude

iznenađenje ako su ova poskupljenja u 2011, zapravo samo uvod u ona prava u 2012. godini.

Zakon predviđa da porez na nekretnine za 2010. godinu, a za koji će građanima rešenja stići u prvoj polovini 2011. godine, ne bude veći od 60 odsto u odnosu na ovogodišnje rešenje. Predviđeno je da se i nadalje porez na imovinu plaća u četiri akontacione rate, odnosno 15. februara, maja, avgusta i novembra.
 

- Novi porezi su usredsređeni samo na fizička lica, a ne i na pravna. To znači da će na vredniju imovinu veće poreze plaćati samo građani, a ne i preduzeća i onda bi se moglo dogoditi da oni koji su veliki rentijeri i imaju mnogo stanova po Beogradu sada tu imovinu prevedu u preduzeće i time izbegnu veliko oporezivanje. Dakle, teško će namera ministarstva da oporezuje bogatije više i sprovesti u delo - kaže ekonomista Milan Kovačević i dodaje da su propisani porezi u Srbiji previsoki, te da oni neminovno dovode do smanjivanja naplate.
 

Ministarka finansija Diana Dragutinović, logično, brani zakon i tvrdi da je usvojen na zahtev Stalne konferencije gradova i opština Srbije.
 

- Izmene Zakona o porezu na imovinu usvojene su na zahtev SKGOS, jer je to porez koji ide u kase lokalnih samouprava. Ministarstvo finansija je odredilo maksimalnu stopu poreza na imovinu od 0,4 odsto, ali lokalne vlasti imaju mogućnost da propišu manje stope. Mislim da će neko ko je predsednik opštine i ima lokalnu vlast znati da izmeri visinu poreske stope koju će građani moći da plate - ocenila je Dragutinovićeva.
 

Šta će se tačno dogoditi sa porezima zapravo tek ostaje da se vidi. Dosad su se oglasili gradonačelnici Kragujevca i Niša rekavši da tamošnje lokalne vlasti nemaju nameru da uvode nove, veće poreze. Zapravo, sva je prilika da će se kola slomiti na Beogradu i Novom Sadu gde se i nalazi najveći broj veoma vrednih nekretnina.