Ko plati, globiće ga - ko ne plati, rušiće ga

Vlast u Srbiji treći put u poslednjoj deceniji pokušava da izvede proces legalizacije nekretnina u zemlji, ovoga puta u nadi da će rekordnim popustima napokon uspeti da posao završi. Vlada će predlog proslediti Skupštini u februaru, ali sumnje u uspeh primene zakona podjednako su velike kao i u prethodnim slučajevima.

U Srbiji mnogo nelegalno podignutih objekata

 

Pred opštinama i gradovima u Srbiji vodi se 780.000 postupaka za legalizaciju, dok još nekoliko desetina hiljada postupaka vodi država za legalizaciju sopstvenih objekata. Međutim, prvobitini predlozi o popustu za legalizaciju od 60 odsto nisu dali rezultate, pa je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odlučilo da krene u izmene propisa i dozvoli popust za legalizaciju od čak 99 odsto za pojedine objekte.
 

Prema aktuelnom predlogu, četvoročlane i veće porodice moći će da računaju na popust od 99 odsto za legalizaciju objekta do 100 kvadrata. Popust je predviđen i za objekte do 200 kvadrata, ali je za prvih 100 kvadrata do 99 odsto, a za drugih 100 kvadrata maksimalni popust je 60 odsto.
 

Ukoliko zamisao nadležnog ministarstva prođe na sednici Vlade, popusti za troškove legalizacije biće takvi da, na primer, četvoročlana porodica za kuću od 50 kvadrata u drugoj zoni Beograda, umesto pola miliona dinara, plati samo 5.000 dinara.

Polazeći od toga da je 25 metara kvadratnih po urbanističkim i socijalnim parametrima mera prostora, potrebna za život po jednom članu domaćinstva, pisci zakona odredili su da četvoročlana porodica za kuću od 100 kvadrata plati legalizaciju jedan odsto od naknade za uređenje zemljišta.
 

Tročlano domaćinstvo bilo gde u Srbiji dobiće popust od 75 odsto za kuću od 100 kvadrata, a za sledećih 100 kvadrata u dvostruko većoj kući 45 odsto popusta. Za objekte iznad od 200 kvadrata nema popusta. Da bi se iskoristile ove povlastice, legalizacija mora da se plati do 31. juna 2012. godine.

Novi pokušaj legalizacije: Oliver Dulić

 

Ministar Oliver Dulić kaže da neće biti novog roka za prijavu nelegalnih objekata i da država neće dopustiti da legalizacija ne uspe.
 

“Svi nelegani objekti koji su završeni do dana donošenja ovoga zakona i koji su prijavljeni u narednih šest meseci, do marta 2010, bili bi tretirani eventualno nekim novim rešenjima. Do 11. marta 2010. za postupak legalizacije po novom zakonu prijavilo se 780.000 građana, a do sada je legalizovano nešto manje od 10 odsto svih objekata, čime nismo zadovoljni“, rekao je on.
 

Od vlasnika bespravnih objekata očekuje se da u njemu žive najmanje dve godine i da nemaju druge nekretnine u vlasništvu u istoj opštini, kao i da su legalizacijom rešili stambeno pitanje.

Da bi se neka nepokretnost ozakonila, potrebno je pribaviti brojne potvrde od geometara, projektanata, od opštinskih i drugih organa. Sve to košta i do 500 evra, pa se pripremaju olakšice za plaćanje potrebne dokumentacije. Objekti koji ne budu legalizovani, biće srušeni.
 

Iza ove "darežljivosti" države stoji zapravo sasvim drugi cilj, a to je da se više od pola miliona nelegalnih objekata legalizuje gotovo besplatno, da bi se potom novim, skupljim porezima na imovinu u budžet slivao daleko veći novac. Ali, u Stalnoj konferenciji gradova i opštine Srbije kažu da je reč o zabludi.
 

"Obrazloženje da se ovim predlogom zakona povećava broj obveznika poreza na imovinu ne stoji. Državni prihodi se tako neće povećati jer su vlasnici nelegalnih objekata i sada obveznici poreza na imovinu i tu nema nikakvih dodatnih prihoda na imovinu", kaže Saša Paunović, predsednik SKGOS.
 

U SKGOS kažu i da podržavaju ideju da se socijalno ugroženima omogući besplatna legalizacija, odnosno da tu obavezu na sebe preuzmu opštine, ali i upozoravaju da se u bespravne objekte ubrajaju i luksuzni objekti poput vila na Dedinju, kao i objekti namenjeni prodaji na tržištu, pa bi oslobađanje ovakvih objekata od naknade za uređenje zemljišta značilo "stavljanje novca u džep investitorima koji bi tako ostvarili ekstraprofite".
 

Vlada bi trebalo da usvoji predlog izmena propisa o oporezivanju imovine, posle čega bi izmene zakona mogle da se nađu na dnevnom redu Skupštine Srbije u februaru.