Dijaspora hrani 10 odsto Srbije
Da Srbija nema brojnu dijasporu, svake godine bi morala da prodaje po jedan Telekom Srbija kako bi mogla da nadomesti doznake koje naši iseljenici šalju u otadžbinu, pokazuju istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju. Svaki peti građanin Srbije, pokazuju istraživanja, ima bar jednog člana uže ili šire porodice u inostranstvu, dok 11 odsto građana ima ili redovne ili povremene prihode iz inostranstva.
Doznake srpske dijaspore, prema podacima Svetske banke, godišnje u Srbiju upumpaju pet milijardi dolara ili 15 odsto nacionalnog dohotka, od čega direktno živi 800.000 ljudi. Prema ovim nalazima, svaki građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto više od 5.000 evra, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.
- Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od 800.000. Sigurno je da je reč o ogromnom novcu. U 2009. godini radilo se o 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova - kaže ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Međutim, očekivanja ministra Srećkovića mogla bi da se ne obistine, s obzirom na to da Narodna banka Srbije procenjuje da će upravo 2010. godina biti prva u kojoj je zabeležen pad nivoa doznaka, negde do nivoa od nešto manje od tri milijarde evra. Procena NBS-a je da se za prvih osam meseci u Srbiju slilo svega 1,78 milijardi evra doznaka. Prošle godine, u isto vreme, u našu zemlju su na ovaj način ušle 3,24 milijarde.
- Ne mogu da kažem da li će se procena o manjem broju doznaka pokazati tačnom jer smo isti slučaj imali i prošle godine kad je Svetska banka procenila da će zemlje s tradicionalno jakim dijasporama imati manji priliv doznaka, što se u našem slučaju pokazalo kao netačno - kaže Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je veoma teško izračunati čak i približno tačan iznos koji dijaspora šalje ili donosi u Srbiju.
- Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz 10 meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijardi evra. Uz to imamo i dodatni priliv od inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. U 2009. godini doznake su malo precenjene pošto je uračunato i vraćanje stare devizne štednje. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstava iz inostranstva. Suma od 2,5 milijardi evra je ozbiljan novac. Da nema tog priliva, država bi morala svake godine da proda jedan Telekom kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije - kaže Nikolić.
|
Po glavi stanovnika 700 dolara
Analiza Centra pokazuje da 49 odsto ispitanika kaže da bi dijaspori trebalo dati bolji status za ulaganje, dok manje od 10 odsto smatra da dijaspora uopšte i ne treba da ulaže u Srbiju. Anketirani građani, njih 63 odsto, smatraju i da država nije učinila dovoljno da ulagače iz dijaspore ohrabri da krenu u poslovanje u Srbiji, dok manje od četiri procenta smatra da država čini koliko i treba. |
