Slovačka vraća krunu umesto evra?!
Predsednik slovačkog parlamenta Rihard Sulik pokrenuo je u zemlji debatu o eventualnom vraćanju na prethodno sredstvo plaćanja - slovačku krunu.
Predsednik druge najjače vladajuće stranke Sloboda i solidarnost je prvi od vodećih političara u Slovačkoj ohrabrio pripremu plana za ponovno uvođenje slovačke krune. Razlog za to je aktuelna dužnička kriza u zoni evra.
Ministarstvo finansija je tu ideju odbilo, navodeći da Bratislava namerava da se usmeri na sprovođenje pravila za ozdravljenje javnih finansija u evropskim zemljama. Slovačka je u evropsku valutnu uniju ušla poslednja - 2009. godine. Pretekla je okolne postkomunističke zemlje i u klubu u kom se plaća evrima postala njegov najsiromašniji član.
Po izbijanju dužničke krize u Grčkoj, Slovačka je kao jedina zemlja zone evra, odbila da da pozajmicu Atini. Podržala je ipak osnivanje fonda za podršku u obliku kredita i garancija, koji će prva koristiti Irska.
Sulik je u komentraru za slovačko izdanje češkog privrednog dnevnika "Hospodaržske novini" kao neodgovorno okarakterisao to da zemlje preuzimaju dugove prezaduženih zemalja posredstvom fonda za podršku i da se zbog toga i same nađu u problemu.
Tvrdio je da se na taj način mogu sačuvati Grčka, Irska i možda Portugalija, dok bi u slučaju Španije to već bilo hazarderstvo s evrom.
"Evropska unija ne poštuje sopstvena pravila. Zbog toga je krajnje vreme da Slovačka prestane da slepo veruje 'ćaskanju' lidera zone evra i pripremi plan B. A to je ponovno uvođenje slovačke krune", rekao je Sulik.
Vraćanje Slovačke na krunu je, prema oceni ministra finansija Ivana Mikloša, teoretski moguće. Ali, kako je rekao za slovački dnevnik "Novi čas", o vraćanju na krunu ne želi da spekuliše.
Po izbijanju svetske ekonomske krize, Slovačka nije uspela da izbegne privredni pad i pogoršanje državnih finansija.
Aktuelna vlada uvela je povećanje nekih poreza i smanjenje davanja države, što bi naredne godine trebalo da dovede do smanjenja deficita javnih finansija na 4,9 odsto, sa ovogodišnjih nepunih osam odsto bruto domaćeg proizvoda.
