U Australiju se vraćam s opancima
Iz čisto ženske tačke gledišta: možda su nam dame poput Jelene Kiš "krive" za visoke zahteve, nakon čije "slike" i "tona" naši muževi ne očekuju ništa manje nego da istovremeno budemo majke najmanje troje dece, uvek nasmejane i doterane, uspešne u svom poslu i sa gomilom poznanika na svim stranama sveta. Što bi narodnjaci rekli: "Žena, majka, kraljica!"
Ali, avaj! Kako to sve postići, a da nije neka šarena laža izvučena iz miljea tzv. ravnopravnosti polova i nametnutih zabluda o "super ženi"?
Odgovor možda leži u jednoj vlastitoj imenici - Australija i sve što dobro uređeno društvo petog kontinenta nudi, plus niz osobenih dodataka koje naša sagovornica ima. Zaključite sami, čitajući kratak siže životnih ciklusa 41-godišnje Jelene Kiš, rođene u Skoplju, sa genetikom roditelja iz Crne Gore i neodoljivim šarmom Beograđanke koja je u dalekoj Australiji po drugi put sa svojom višečlanom porodicom svila gnezdo.
Matica kao mikrokosmos
I kada lakonski primetite da to sve zvuči suviše bajkovito i da nam lepo prizna ko zapravo stoji iza nje, ona bez dvoumljenja uzvraća:
- Imam sjajnog muža! On je moja bolja polovina. On je toliko jedna blaga duša, tolika jedna tiha podrška uvek u svemu. Kada mu izlažem moje planove, a ja sam stalno u njima, on mi odgovara: "Šta god tebe čini srećnom".
Dakle, ovo je priča koja nas navodi na to da iza svake uspešne žene stoji postojan i pun razumevanja muškarac.
Nekadašnji teniser, a potom trener Ladislav Kiš se vratio iz Australije u Srbiju kada je preko zajedničke prijateljice upoznao Jelenu.
Dve starije ćerke Anđelina (16) i Lara (14) rođene su u Beogradu, ali su Jelena i njen suprug, kog svi znaju kao Lars, spakovali kofere i otišli ponovo u Australiju. Tamo im se rodio Luka.
Iz otadžbine koja je, kako bi pokazala koliko brine za iseljenike, formirala i Ministarstvo za dijasporu, stizao je poziv mladim ljudima da se vrate i ostvare u Srbiji. I posle pet godina iseljeničkog života, 2009. godine porodica Anđelić-Kiš se vraća u Srbiju.
- Sastanak u Matici iseljenika. Dolaze Matija Bećković, vladika Lavrentije i mnoge druge istaknute ličnosti. Takvo okruženje me je odmah "kupilo". Videla sam sebe kako radim za svoj narod i stvari od opšteg interesa - priseća se Jelena, koja postaje generalni sekretar, a potom i predsednica Matice iseljenika i Srba u regionu.
Priča kako je sebe pronašla u tome da okuplja ljude koji mogu zaista da daju doprinos i povezuju Srbiju sa dijasporu. Sarađuje sa Privrednom komorom, postaje član Skupštine dijaspore, dobija poziv iz kabineta tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića da bude deo njegovog tima za Srbe u regionu.
Sebe je videla, kaže, kao glasnika i pismonošu obe strane.
- Kada sam došla na čelo Matice za mene je to bilo kao neki mikrokosmos na kojem možeš da okupljaš naše ljude iz celog sveta. Dođe jedan uspešan lekar iz Čikaga, upoznajete sjajne, ostvarene ljude poput Aleksandra Protić sa Sorbone koji okuplja naše studente u Parizu. Ta neka energija koja vuče na bolje stvari.
Svetinja porodice
Priča kako je kući dolazila sva ushićena što je upoznala divne, kreativne ljude.
Šta se onda desilo, pitamo, da taj entuzijazam splasne i da pre dve godine njena sada već šestočlana porodica, jer su u međuvremenu dobili i treću ćerku, ponovo pakuje kofere u pravcu dalekog kontinenta?
- Kada sam pre dve godine rodila Andreu shvatila sam da sam negde zapostavila porodicu i da je došlo vreme da se posvetim njima. Najstarija ćerka trebalo je da krene u srednju školu, to je novi ciklus u njenom životu i suprug i ja smo odlučili da našoj deci omogućimo da žive od svog rada i da njihov život zavisi samo od toga koliko sami u njega ulažu i kreiraju, a ne kao što je to najčešće kod nas slučaj, da li poznaješ Šaju i Paju i kojoj struji pripadaš. A kada kažeš ni jednoj, radim od opšteg interesa - niko vam ne veruje - objašnjava nam preokret.
I sada, godinu i po dana nakon što su se vratili u Sidnej, Jelena kaže da je to bila teška ali dobra odluka. Prvo za decu, a zatim i za njenog supruga i nju samu koja je nastavila da radi ono što je radila u Srbiji - da povezuje maticu sa dijasporom. Uspela je da završi postdiplomske studije iz međunarodnih odnosa i imigraciono pravo na australijskom nacionalnom fakultetu.
Zahvaljujući ovom doškolovanju, što vam australijska država stalno omogućava, pružajući šanse da menjate profesije i da se neprestano usavršavate, Jelena je sada registrovani migracioni agent.
Kako je sebi objasnila taj put od Matice iseljenika, iz koje se stalno čuju pozivi za povratak u otadžbinu, do migracionog agenta koji drži kurseve zemljacima kako do australijske iseljeničke vize?
- Ja sam se sama u jednom trenutku osetila kao neki izdajnik. Slušala sam pozive: "Dođite u Srbiju, otadžbina zove!". Moj suprug i ja smo se na taj poziv odazvali. Nakon nekog vremena, shvatite da najveću odgovornost ipak imate prema porodici.
Prema deci kojoj ste dužni da pružite mogućnost izbora. Da svako od naše četvoro dece treba da odluči da li će posle školovanja u Australiji, odlučiti da se vrati u Srbiju ili da ostane tamo. To će biti njihov izbor i ja ću biti srećna kakav god on bude, a duboko verujem, da će u svakoj varijanti oni dalje raditi za srpske interese i lobirati u najboljem smislu za našu zemlju. Najgore je osećati u sopstvenoj kući nezadovoljstvo i frustraciju a da znate da imate toliko toga da date, ali ne možete jer vas sistem blokira - objašnjava Jelena.
Humanizam bez granica
Od septembra prošle godine kao registrovani migracioni agent, ima svoju kancelariju u Sidneju, a proteklih dana formalizovala je otvaranje kancelarije i u Beogradu, u Siti pasažu, na Obilićevom vencu. Sa Ivanom Nikolićem vodi portal internet magazina Australia Serbia, aktivna je u Australijsko-srpskoj organizaciji profesionalaca, Australijsko-srpskoj privrednoj komori, u udruženju Nest, koje okuplja entuzijaste i humanitarce iz bivših jugoslovenskih republika.
Sve vreme razmišlja kako da se dosadašnji način druženja i predstavljanja srpske zajednice u Australiji osavremeni.
- Mlađim generacijama iseljenika morate ponuditi nove sadržaje koji će buditi radoznalost i kod Australijanaca. Bilo mi je baš teško kada se na Dan Severne plaže, to je deo Sidneja gde živi moja porodica, lokalni funkcioner zahvaljivao italijanskoj i grčkoj zajednici, a da nigde nije pomenuo nas. Za njih mi kao da nismo korisni deo australijskoj društva. Spadamo u ekonomski siromašnije, ali ima i do našeg pristupa. Dosta se getoiziramo, kao da polazimo od toga da ako prihvatamo sredinu u kojoj živimo da ćemo se automatski asimilirati. To nije tačno. Treba da prihvatimo najbolje od njih, ali i te kako i mi imamo šta da ponudimo australijskom društvu - uverena je Jelena koja je u beogradskoj Knez Mihailovoj prvo kupila opanke i već zamišlja kako će ih u Sidneju nositi uz jednu lanenu haljinu.
Baš ženski i baš patriotski
Sama za sebe kaže da je jedan "prosečan tip". Da nema dara za slikanje, za pevanje, za igru, ali da zna da prepozna i voli ljude koji to umeju. Kada bi imala para bila bi im mecena. Da bar sa finansijske strane olakša stvaranje lepih stvari. Ako će lepota spasiti svet, kako kaže Dostojevski, Jelena je na dobrom putu.
Od revija do pozorišta
Jelena je aktivna i u udruženju Nest (Gnezdo), koje je inicirao Željko Gojković, Srbin iz Sarajeva, i njegova supruga Hrvatica Pavica Kupčak. Okupljaju ljude iz bivše Jugoslavije pod parolom "kultura nema granica, humanost ne poznaje nacije". To je pristup koji i Jeleni odgovara, a za ovaj bračni par, s kojima se i sprijateljila, kaže da su retki ljudi koje svi vole.
Nest organizuje književne večeri, modne revije, prikazivanje jugoslovenskih filmova. Dovode pozorišne predstave iz bivše zajedničke otadžbine. Već nekoliko godina, uoči početka Australijen opena, organizuju i humanitarni teniski turnir. Od naših tenerisera dobijaju autograme, loptice koje se prodaju na aukciji, a sredstava se posle prosleđuju u Srbiju, u BiH, a ove godine deo je završio i deci u Australiji.
Gde si, nemate u crkvi?
Koliko je Crkva i dalje stožer okupljanja naših iseljenika u Australiji govori i jedna anegdota.
- Bila sam deo organizacije humanitarnog teniskog turnira, pa modne revije, imali smo veliki sastanak Australijsko-srpskog udruženja profesinalaca. Onako ispunjena, ima me svuda, srećem jednog našeg čoveka. "Pa, gde si ti Jelena? Nešto te nema". Kako, čudim se ja. Pa nema gde me nema. A on će: "Nešto te ne viđam u crkvi", a to vam je kao da me nigde nema.
Novakov trening na engleskom
Suprug Ladislav sada radi kao glavni učitelj tenisa u jednoj prestižnoj privatnoj školi u Sidneju. Lars, kako ga zovu, jedno kratko vreme trenirao je i Novaka Đokovića u Beogradu. Koliko je mladi Nole bio posvećen i samouveren govori i priča iz knjige "Sportski lider Novak Đoković i uspon Srbije". Tu se pominje kako je mladi Novak od Jeleninog supruga tražio da ga trenira na engleskom, jer će mu znanje jezika biti potrebno kada bude veliki teniser.
- Novak je naše najlepše lice, na koje se svi kačimo i kome se divimo. I kada nas mešaju sa Sibirom, dovoljno je reći samo Novak Đoković i znaće da dolazimo iz zemlje rekordera u broju osvojenih grend slem titula u Australiji.
Biti lep, a poštovan
Kao majka troje dece Jelena je 2013. izabrana za najlepšu udatu ženu u Srbiji. Poslednja mis Jugoslavije Ana Šargić je kao vlasnica licence za izbor Mrs. Njorld došla u Srbiju u potrazi za kandidatkinjama, kada je u razgovoru sa predsednicom Matice iseljenika, upravo u njoj videla pravu kandidatkinju.
Jelenina prva reakcija je bila: "Ma dajte, ja sam ozbiljna". Roditelji, otac profesor književnosti, majka advokat, jednoglasno: "Sine, pa to nismo mi". Suprug: "Ma daj, nemoj da me blamiraš". Na kraju je čuveni fotograf Milutin Rajković Kaktus, za kog Jelena kaže da je njen "anđeo čuvar" uspeo da je ubedi. Ona je na nacionalnom nivou pobedila, a na izboru za najlepšu udatu damu na svetu, organizovanom u Kini, ušla u top deset.
- Kada nas je primio neki kineski general, ja sam mu odmah poklonila knjigu o Titu i potencirala priču o prijateljstvu dve nekadašnje komunističke zemlje. Upoznala sam divne žene i reklamirala naše kreatore poput sjajne Verice Planić koja mi je izvezla haljinu iz snova - priča nam Jelena, uverena da svaku priliku možeš da iskoristiš za promociju svoje zemlje.
Na zlobne komentare tipa da ima bebisiterku, da nikada nije oprala suđe, u početku je htela da reaguje, a onda je shvatila - čemu? Nevernih Toma će uvek biti.
Srpska posla
Osim uobičajenih srpskih "specijaliteta", poput onog da poslodavac godinama ne prijavljuje radnika, pa je teško dokazati radno iskustvo neophodno za dobijanje vize, ima i neverovatnih pokušaja da se u eri digitalne uprave nasamari australijska ambasada. Tako je jedna pevačica sa dva harmonikaša, priča nam Jelena, tražila turističku vizu za Australiju, iako je bilo očigledno da tamo idu da "tezgare".
Zovu iz ambasade na razgovor.
- Vi ste rekli da nikada niste bili u Australiji, ali nama ovde stoji da ste 13 godina živeli u našoj zemlji?
- Pa to je bilo tako davno da se i ne sećem.
- Rekli ste da ste neudati, ali nama stoji da ste i dalje u braku sa nekim Džonom?
- Slušajte gospodine, za mene taj idiot više ne postoji.
