Što Morava nije i mene odnela
Ništa srpskog seljaka više ne iznervira od olako izgovorenih reči - "lako je seljaku". To obično govore oni koji nikada nisu sa strahom gledali u nebo, proveravajući da li im na njive nebo šalje kišu ili grad, koji ne ustaju u ranu zoru da provere da li će im okasnela slana "na zeleno" obrati letinu, koje nije uhvatilo nevreme u polju, koji nikada nisu patili za kravom koja je uginula pri teljenju...
Takvi verovatno nisu čuli ni za slučaj Aca Nektarijevića (59), koji žali i nikako da prežali konja Sokola koga je pre nekoliko dana odnela Zapadna Morava. Jer, Zapadna Morava, kao i sve reke, daje život, ali zna da život i uzima i da bude okrutna što je iskusio seljak koji je u trenu ostao bez dorata s kojim je zarađivao za život.
U pravoj drami koja se odigrala u mutnim vodama, Aco Nektarijević je uspeo da preživi opasne talase reke, ali njegov dorat Soko nije bio te sreće, zbog čega već danima domaćin iz sela Katrga kod Čačka nema mira.
- Moj Soko bio je rasni trogodac koga sam nabavio u Bosni. Za druge je vredeo 2.600 evra, ali za mene mnogo više jer mi je bio u isto vreme, ma koliko to čudno izgledalo, i najbolji drug sa kojim sam delio i dobro i zlo našeg teškog seljačkog života. Zajedno samo radili, ponešto zarađivali i zarađeno delili - meni za moje potrebe, ali i za sve ono što je i njemu bilo potrebno. Eto kakav je bio moj Soko - priča Aco, ne skrivajući tugu.
Domaćin Nektarijević je odrastao na obali ćudljive reke i zna sve njene dobre i loše strane, ali Morava je reka kojoj se nikada ne može u potpunosti upoznati.
- Tog dana sam sa Sokolom, kao mnogo puta do tada, krenuo na Moravu da natovarim špediter šodera, da i zaradimo neku paru, ali sve je krenulo naopako. U jednom trenutku, voda je na mene prevrnula špediter i našao sam se u vodi, pritisnut na dnu reke - prepričava Aco svoju dramu.
Na jedvite jade je, kaže, uspeo da podigne kola i da nekako dođe do vazduha.
- Međutim, tada je i mene i Sokola zahvatila matica i ponela nizvodno. Nekako sam se uhvatio za neku vrbu koja je bila usred matice i bilo mi je potrebno više od dva sata da se nekako dokopam obale, ali moj Soko nije bio te sreće jer ga je jaka struja odnela nizvodno. Badava sam posle dugo trčao obalom u nadi da ću pronaći konja, ali od njega nije bilo ni traga - priča Nektarijević.
Od trenutka kada se ih je Morava iznenadila i uhvatila u samrtni zagrljaj koji je jedva preživeo, jedina njegova briga je bila da pronađe svog dorata.
- Kada sam ugledao njegovo beživotno telo, poželeo sam da i sam nisam živ.
Sokola je sahranio kako dolikuje jer, kaže, nije želeo da dozvoli da zveri razvlače njegovo telo.
Tri dana bez sna
- Tri dana nisam spavao jer sam obilazio obale, vrbake, sprudove na Moravi sve u nadi da ću Sokola pronaći živog. Međutim, posle tri dana pronašao sam ga 15 kilometara nizvodno, na sprudu u selu Obrva. Teško mi je bilo jer sam toliko voleo tog konja koji mi je bio prijatelj kojeg sam hranio, a svojim radom hranio je i on mene i moju porodicu - neutešan je Aco.
