Muzikom diraju dušu
Kada se spoje ljubav prema muzici, entuzijazam, talenat i posvećenost onome što se voli dobije se grupa Sanjari, koja već godinama svojom muzikom ulazi u dušu i srca brojnih Beograđana i gostiju prestonice.
Lepota harmonije koja pleni dušu, pobuđuje maštu i melodiji daje raskoš, ideja je vodilja Vladi Baraliću i članovima benda Peđi Arsenoviću, Vladimiru Kosaniću, Vladimiru Pantiću, Dejanu Rađenoviću i Banetu Kneževiću.
Krasi ih bogat i šarenolik repertoar i nema toga što ne mogu da otpevaju i odsviraju, od stare izvorne narodne muzike, do zabavne, evergrin, strane. Vode se onom čuvenom za muzičare: "Mi pevamo, mi sviramo mi nikoga ne diramo." Grupa Sanjari, kako kažu njeni članovi, sanja samo o lepim stvarima.
Osnivač i vođa Sanjara i majstor frule Vlada Baralić poreklom je iz Guče, iz sela Gornja Kravarica, gde je završio osnovnu školu. Uporedo sa fudbalom drugovao je i sa frulom.
Upisan u enciklopediju
Vlada je upisan i enciklopediju "Dragačevci u nauci i umetnosti", ne slučajno i ne bez razloga. Na Saboru frulaša Srbije "Oj Moravo" u Prislonici kod Čačka, kao višestruki pobednik proglašen je za majstora frule i najpopularnijeg frulaša Srbije.
- Frulu sam počeo da sviram na samouk način. Sredina odrastanja i porodično okruženje imaju snažan zamajac u ostvarenju mnogobrojnih želja i to je dobrim delom bio i moj slučaj. Božjom voljom, a mojom željom i upornošću, prigrlio sam i sport i muziku. Iznikao sam iz folklora i to je najlepši deo moje mladosti. Tada se putovalo, nije se radilo za novac, druženje je bilo fenomenalno. Mene je u Beograd doveo sport, igrao sam fudbal, za omladinski tim Crvene zvezde i u to vreme sam potisnuo folklor i frulu. Međutim, kad sam prestao da treniram vratio sam se fruli i folkloru. Radio sam i u Beogradskoj estradi, i u Saveznom izvršnom veću. Inače, fudbaler Crvene zvezde Petar Baralić i ja smo iz iste familije, iz istog smo sela - kaže Baralić i nastavlja priču o Sanjarima:
- U bendu, osim frule, imamo i harmoniku koju svira Vladimir Pantić. Tu je i Peđa Arsenović, kontrabasista i bas gitarista, pa Vladimir Kosanić, operski pevač koji je pevao u Beogradskoj operi Narodnog pozorišta, zatim violinista Dejan Rađenović i gitarista Bane Knežević. Ono što krasi ove momke je to što i sviraju i pevaju. Imamo bogat repertoar i jednog operskog pevača koji peva sve žanrove! Pevati u operi je velika umetnost. Svi ovi ljudi su veliki umetnici i koliko god ovo bio težak posao, mi ga radimo s ljubavlju! Jer, svaki posao ima svoju težu stranu. Onaj ko ne voli da peva i svira teško može da se snađe u ovom poslu. Na svakom nastupu se trudimo da publika oseti dobre vibracije, pozitivnu energiju, našu ljubav i posvećenost. Biramo pesme tako da zadovoljimo svačiji ukus, pa smo zato žanrovski neopredeljeni. Mi smo na neki način postali psiholozi kada je publika u pitanju i prosto primetimo kad čovek emotivno reaguje na neku pesmu. Dešava se da se ljudi nađu u nekoj pesmi, vide neke stvari iz života koje su prošli. Pesma ima tekst, melodiju, muziku, harmoniju, harizmu da čoveku poljulja emocije. Mi smo grupa koja radi po želji svih slušalaca - kaže Baralić.
Važna i psihologija
Peđa Arsenović, koji je jedno vreme igrao rukomet u šabačkoj Metaloplastici, ističe da nije teško pogoditi način kako doći do srca i duše slušalaca.
- Kad bi nam tražili dve-tri pesme, mi bismo videli koja vam je talasna dužina i šta vas dira. I posle te tri pesme sigurno bismo mogli još pet da odsviramo u tom fazonu. Vidimo i osetimo kako dišete, na koju stranu vam idu emocije. Lako bismo vam izmamili suze. Jednostavno, mi prodajemo atmosferu, raspoloženje, štimung. Uklopimo se u atmosferu, u ono šta se dešava za stolom i trudimo se da ljudima napravimo jedno lepo veče, da kad izađu na vrata budu zadovoljni i da ponovo požele da nas čuju i vide, kao i da nas se sećaju po lepom. Zadovoljni smo kada vidimo da su naši gosti zadovoljni, to je suština našeg posla. Živa reklama je najbolja reklama. Psihologija je veliki deo našeg posla. Nisu to samo čiste note - kaže ovaj bivši rukometaš.
Metaloplastika kao usud
Arsenović kaže da je rođen u Šapcu i da je greh od Boga živeti u tom gradu, a ne igrati u Metaloplastici.
- Krenuo sam u juniorskoj konkurenciji, pa sam prešao u Beograd u Crvenu zvezde. Međutim, povreda me odvojila od rukometa - dodaje Arsenović.
Često na putu
Vladimir Pantić je još kao osnovac počeo u KUD-u "Branko Ćopić" koji je bio deo fabrike Teleoptik.
- U neka srećna vremena kad je ta firma dobro poslovala i dosta se odvajalo za kulturu, mnogo smo putovali. Imali smo veliki orkestar i tu smo dosta naučili. Poslednjih tridesetak godina se bavim muzikom profesionalno i od toga živim - kaže Pantić.
Peva sve žanrove
Vladimir Kosanić, koji je deset godina bio član ansambla Beogradske opere, sticajem okolnosti počeo je da radi ovu vrstu muzike.
- Dugo sam radio u Beogradskoj operi u Narodnom pozorištu i u tom žanru sam se školovao. Završio sam Muzičku školu "Mokranjac", nižu, kasnije srednju, a posle i Akademiju. Dok sam se školovao imao sam svoju muzičku grupu "Pozitivni haos". Učestvovali smo na "Beoviziji" i na drugim raznim festivalima. Održali smo i nekoliko humanitarnih koncerata. Kakva je bila situacija, ja sam se tako prilagođavao. Narodno pozorište sam napustio krajem prošle godine, jer su uslovi bili loši. Nisam bio za stalno primljen. Radio samo po ugovoru, jer takav je sistem - kaže Kosanić.
On dodaje da potiče iz kraja u kojem žive muzikalni ljudi.
- Rodom sam iz okoline Beograda, poznatom po muzici. Odrastao sam u takvom okruženju i nije mi bio problem da savladam sve žanrove, tako da mogu sve da pevam. Jednostavno, muzika je jedno nepregledno prostranstvo!
Majstor i profesor
Od 1998. godine Vlada Baralić je profesor frule na etno-muzikološkom odseku Muzičke škole "Mokranjac" iz Beograda i ubraja se u najbolje frulaše današnjice. Baralić je izdao i knjigu "Božji dar", koju je posvetio mladim naraštajima, talentima i darovitoj deci.
- U Muzičkoj školi "Mokranjac" prvi put u obrazovanom sistemu Srbije oformljen je odsek za tradicionalno sviranje i pevanje. Sa diplomom majstora frule postao sam prvi profesor frule u istoriji Srbije. Pre toga nije postojala škola za taj instrument i od mene je krenulo. Mi smo talentovana zemlja i kada su u pitanju i muzika i sport, to sam u knjizi objasnio. Ovo što sam pisao ne odnosi se samo na frulu, već na sva umetnička zanimanja, gde god treba neka posebnost, darovitost. Važno je očuvanje tradicije i kulture. Ako sačuvate porodicu, tradiciju, svoj jezik i pismo, opstaćemo kao narod. U tom smislu mislim da je očuvanje tradicije i državna stvar, ne samo entuzijasta i nas pojedinaca. Ja sam u knjizi rekao da se, zahvaljujući mnogim entuzijastima, ta tradicija čuva. Naše narodne nošnje i folklor su svuda vodeći u svetu - kaže Baralić.
U toku svoje bogate profesionalne karijere, kao renomirani frulaš Baralić je 2018. odsvirao pesmu u istorijskom filmu o kralju Petru i golgoti kroz Albaniju.
