Beda kuca na vrata malinara
Katastrofalno nevreme u Zalitiborskom i Moravičkom okrugu gotovo je obralo maline, a u drugim područjima desetkovalo rod, zbog čega očajni proizvođači zahtevaju hitnu pomoć države. Asocijacija proizvođača malina i kupina Srbije zbog izuzetno teške situacije zatražila je da se proglasi elementarna nepogoda.
Predsednik asocijacije Dobrivoje Radović tvrdi da su sneg, grad, oluja i bolesti uništili 80 odsto roda maline. Proizvođači radi pomoći traže hitan sastanak u Ministarstvu poljoprivrede i razgovore sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.
- Prinos je ove godine manji 50 do 70 odsto zbog bolesti, a rod smanjen i do 80 odsto zbog vremenskih nepogoda - snega, pa grada i oluje. - Zbog niske cene 90 dinara po kilogramu u 2018. godini proizvođači su morali da štede na zaštitnim sredstvima, pa su bolesti masovno napale malinjake - kaže Radović.
Slađana Stanković, predsednica Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, objašnjava za naš list da je situacija slična onoj koja je vladala posle nepogoda 2017. godine, kada je država obećala i odredila pomoć u mineralnom đubrivu. Ta pomoć je stigla tek 2018. godine.
- Lokalna samouprava je obezbedila prevoz đubriva, ali je vladala velika konfuzija za tu malu pomoć. Ništa ni sada ne očekujemo. Nezaštićeni malinjaci su posle snega bili još gori. Branje kasni, pa ako posle dve godine zaredom i ova ostane na praznim pričama o adekvatnoj ceni maline i pomoći, 250.000 malinara i oko 50.000 berača biće na rubu egzistenicije - kaže Slađana Stanković i apeluje na nadležne da shvate ozbiljnost situacije pošto su malinari počeli sami da uništavaju svoje zasade tog voća.
Velike štete od snega koji je pao sredinom maja imali su malinari u krupanjskom kraju, a predsednik MZ Stave Slobodan Petrović kaže za "Vesti" da je na 100 hektara zasada šteta bila 30, negde i do 80 odsto.
- Katastrofalno je stanje, sve je uništeno, a 50 domaćinstava živi od malina. Prijavili smo se lokalnoj samoupravi za procenu štete i očekujemo je jer je mnogima egzistencija dovedena u pitanje - kaže Petrović.
Sreten Milutinovič, malinar iz Brezovića kod Valjeva, ističe da je stanje u malinjacima bilo očajno i pre nevremena.
- Malina je inače iz zime izašla u jako lošem stanju. Ljudi su malo ulagali u nju, jer su zbog niske cene malo i dobili - tvrdi Milutinović.
Država, prema njegovim rečima, nema strategiju za proizvodnju maline i ne ulaže u kvalitetne sadnice.
- Godinama niko nije kupio zdravu sadnicu sa fitosanitarnom deklaracijom, pa poljoprivrednici uzimaju zasade jedni od drugih. Kod otkupa se greši, a hladnjačari gledaju samo profit, pa se desilo i da mešaju najkvalitetniju sortu vilamet sa polkom - kaže Milutinović.
Da je malinarima potrebna pomoć jer ne mogu sami da finansiraju sve što im treba za zasnivanje nove proizvodnje, potvrdio je i Dobrivoje Radović. On podseća da je Vlada donela uredbu koja će omogućiti subvenciju proizvođačima malina i kupina od 65 odsto investicije u nove zasade.
- Međutim, problem je kako zaraditi novac za novo ulaganje i čekati i do tri godine dok voće ne počne da rađa - upozorava Radović.
Lokalni sud
Procena štete u lokalni samoupravama je u toku, rečeno je "Vestima" u Ministarstvu poljoprivrede, gde objašnjavaju da ti podaci idu u Sektor za vanredne situacije, pa u resorno ministarstvo. Na naše pitanje kolika je nadoknada poljoprivrednicima kod kojih se utvrdi šteta, odgovaraju da nema određenih aršina, već sve zavisi od situacije i od same nepogode, odnosno da li je reč o suši, poplavi ili drugim pojavama.
Čajetina krenula u procenu
Ivan Gujanić iz Privrednog društva za razvoj poljoprivrede u opštini Čajetina kaže da šteta na malinjacima u tom kraju posle nevremena prethodnih ide od pet do 40 odsto. Komisija za procenu štete je na terenu kako bi fotografisala zasade.
- Država nam je zbog prošlogodišnjeg grada, posle naše procene štete, uputila nekih 67 tona đubriva. Ta količina nije utvrđena na osnovu štete već odlukom Vlade. Mi smo potom uputili javni poziv, a kako odziv nije bio veliki, ponovili smo ga i proširili tako što smo obuhvatili i proizvođače jagodičastog voća - objasnio je Gujanić za "Vesti".
